Home / FOTO RAZGLEDNICA / Preživeo odron na trideseti rođendan

Preživeo odron na trideseti rođendan

Užičanin Ivica Domanović preživeo je pad sa visine od 10 metara. Na njega se obrušila stena koju je trebalo da obezbedi od urušavanja, prilikom probijanja puta za akvadukt u Jablanici. Ovaj nemili događaj nije ga pokolebao, i Ivica se i danas bavi visoko rizičnim poslovima, ali i ekstremnim sportovima, čiji je ljubitelj čitav život.

Tog 22.-og jula 2013. godine, Ivica je otišao na posao, i ne sluteći da to neće biti običan dan. Njegov zadatak bio je da se spusti niz stenu, i očisti delove koji su pretili da se obruše, i zatrpaju mašine i ljude koji su radili na probijanju puta. Ispostavilo se da je čitava stena nestabilna, što je Ivica otkrio u trenutku kada je već visio na užetu ispod samog špica.

Začula se grmljavina, stena se raspala, a oko mene su počele da lete kamenice. Osetio sam jak udarac u glavu i neopisiv bol. Usledio je još jedan, a zatim i treći, posle kojeg sam izgubio svest. Kako su mi kasnije rekli, kamenje koje je nastavilo da se obrušava preseklo je uže, i počeo sam da padam sa visine od oko deset metara. Nakon pada kotrljao sam se još nekih 30- ak metara, kada sam se zaustavio, a nedugo zatim i probudio. Obliven krvlju i prljavštinom, uspeo sam da ustanem, pošto sam prethodno utvrdio da nisam ništa slomio. Kolege su trčale ka meni pitajući me jesam li dobro. Umesto palca podigao sam srednji prst i rekao: „Sad zovite helikopter.“

Mada je jedva sačuvao živu glavu, Ivica nije odustao od bavljenja visoko rizičnim poslovima. Trenutno živi i radi u Norveškoj kao monter telekomunikacione opreme. Veliki je ljubitelj ekstremnih sportova, pa se u mnogima i lično oprobao.

Rastao sam pored kasarne, pa sam najveći deo detinjstva proveo na pešadijskim preprekama. Pretpostavljam da su svi kao mali želeli da lete, pa tako i ja. Kada sam prvi put gledao skokove sa starog železničkog mosta, shvatio sam da ljudi koji „lete“ zaista i postoje. Želeo sam da budem deo toga, i tako već više od petnaest godina ne propuštam ovu manifestaciju. Sport mi je u krvi, a što je ekstremniji, adrenalin je jači i osećaj bolji. “

Roleri, skije, bord, ali i planinarenje, slobodno penjanje i alpinizam- sva ta umeća Ivica i danas koristi radeći kao monter. Doduše, uslovi i bezbednost na radu daleko su bolji u Norveškoj, kao uostalom i celokupan život.

Pokušaću to plastično da objasnim. Litar benzina i u Srbiji i u Norveškoj košta 150 dinara. Prosečana plata kod nas je 350- 400 eura, a tamo 3.500- 4.500 eura. Takođe, sve ono što je kod nas na žalost luksuz, tamo je dostupno svima, bez obzira na status, položaj i primanja. Norvežane doživljavaju kao hladne i asocijalne, ali je takvo tumačenje po meni pogrešno. Stvar je u tome da ljudi koji su finansijski obezbeđeni, nemaju potrebe da zabadaju nos u tuđa posla. Oni drže do sebe i svoje privatnosti. Sa druge strane, nigde nema provoda, spontanosti i opuštenosti kao u Srbiji. Sve ima svoje prednosti i mane. U svakom slučaju, Norveška je prebogata, a rad se istinski ceni.“

Kažu da događaji poput ovog, koji je Ivica preživeo, promene čovekov pogled na život, njegov smisao i prioritete. Gledao je smrti u oči, suočio se sa njom, i na kraju izašao kao pobednik.

Kada se tako nešto dogodi, shvatite prolaznost života, ali i lepotu istog. Juče je prošlost, sutra je misterija. Sve što imamo jeste danas- trenutak, i treba ga iskoristiti na pravi način.

Kako i sam kaže, uveren je da želja za adrenalinom nikada neće nestati. Ovaj Užičanin otvoren je za nove izazove i avanture, jer jedan, krajnji cilj nije suština. Potrebno je stalno postavljati nove, i težiti njihovom ostvarenju na putu samospoznaje.

Užice – Oglasna Tabla
Dunja Starčević

 

 

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs