8.1 C
Uzice
март 22, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Prava zima je iza nas

Meteorolog Hidrometeorološkog zavoda Srbije Nedeljko Todorović rekao je za RTS da se prava zima završila sa snegom krajem januara. U Srbiji će u nekim mestima biti slabog jutarnjeg mraza, ali će dnevne temperature biti daleko iznad nule, kaže Todorović.

U Americi je vetar duvao skoro 270 kilmetara na sat, tornado je u Alabami odneo najmanje 23 života. U Srbiji smo juče šetali u kratkim rukavima, a danas je malo hladnije.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Nedeljko Todorović je rekao da je prava zima završila sa snegom krajem januara a u februaru smo imali prilično toplo vreme za 3,5 ili četiri stepena višu prosečnu temperaturu u odnosu na višedecenijske vrednosti.

„Nastavlja se natprosečno toplo i u martu. Biće još po Srbiji u nekim mestima slabog jutarnjeg mraza ali će dnevne temperature biti daleko iznad nule, tako da nema prave zime“, rekao je Todorović.

Prema njegovim rečima, u višim planinskim predelima može biti pomalo snega, ima ga i na tlu. Na Kopaoniku i Staroj planini ima metar snega, podseća Todorović.

„U tom smislu narednih sedam do deset dana veoma promenljivo vreme, nadprosečno toplo. Dan, dva, tri maksimalna temperatura dvadesetak stepeni, pa onda pad za sedam-osam stepeni, jednodnevno, dvodnevno zahlađenje. Nešto malo kiše. Ne bi trebalo da bude ozbiljnih padavina“, kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, sledeće sedmice malo niže maksimalne dnevne temperature – ne prelaze 20 stepeni.

Kaže da topljenje snega utiče na vodostaj. Topljenje senga zbog visoke temperature, pri jakim južnom vetrom i pri jakim padavinama je nepovoljna okolnost.

„Za sada nema te situacije koja bi ukazivala na tu kombinaciju. Sneg će u martu početi polako da se topi i ne bi trebalo da bude većih problema“, rekao je Todorović.

Govoreći o tornadima, Todorović je rekao da u centralnom zapadu SAD – od istočne do zapadne obale centralni deo i ako gledamo sevr-jug od Meksičkog zavoda pa skroz gore blizu kanadske granice postoji zona koju zovu aleja tornada.

Postoji podzona koja je bliža Floridi, Luizijani, Džordžiji i u tom regionu česte su pojave tornada – to su grmljavinski oblaci, produžetak vrtloga ka tlu, gde se javljaju veoma velike brzine, objašnjava Todorović.

Na toj putanji, u tom levku, širina je bila 1,5 kilometara u jednom momentu.

Kada tornado, produžetak zemaljskog oblaka, prođe tom trasom, ko se nađe na putanji takve pojave, postoji rušilačka snaga vetra.

Kako kaže, Amerikanci imaju kuće slabije građe, tako da brzina vetra poruši sve na toj trasi i odnosi žrtave.

Brzina od 270 kilometar na čas nije instrumentalno izmerena, ali se procenjuje na osnovu snimaka i oštećenja objekata, premeštanja teških predmeta, onda mora da se zaključi koja je to bila brzina. Na skali od jedan do pet, snaga je bila F4 – to znači da brzina prelazi blizu 170 milja na čas, pa naviše, kaže Todorović.

U SAD prosečno godišnje bude 1.300 takvih pojava tornada. Poslednje tri godine bilo ih je nešto manje, oko 900 prosečno godišnje. Sezona je od marta do juna.

„U tim državama južnije, deo Teksasa, Alabama, Luizijana i Džordžija –  koje su bliže Meksičkom zalivu, tu ih ima najviše i tu su najveće štete i žrtava“, kaže Todorović.

U istoj ovoj oblasti gde je pre nekoliko dana bio udar tornada, 2011. godine poginulo je 200 ljudi, podseća Todorović.

Više od sedamsto ljudi je poginulo 1925. godine od iste pojvae, pitanje je samo putanja tog tornada. Ako se gušće naseljeno mesto nađe na tom putu biće i više žrtava, zaključio je Todorović.

Izvor: rts.rs / Foto: Miloš Karaklić

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Beloglavi sup otrovan?

Oglasna Tabla

Данас су Младенци

Oglasna Tabla

Srđan Dinčić „Treće stanje“

Oglasna Tabla