Home / FOTO RAZGLEDNICA / Poraženi smo samo kada odustanemo

Poraženi smo samo kada odustanemo

Zašto je važno kako prihvatamo poraz? Život bez prepreka onemogućio bi lični razvoj i obezvredio važnu potrebu za učenjem. Poraz će se vremenom „umoriti“ i odstupiti, jer ne može da se nosi sa upornošću.

Zamislite život bez poraza. Svakog dana nižete pobede jednu za drugom – na poslu, u ljubavnom životu, prijateljstvu. Sve ide po planu i vi – uživate. Ali, šta mislite – do kada biste uživali? Koliko bi vremena prošlo pre nego što biste osetili dosadu, kada biste pomislili da je sve izgubilo smisao?

Kao što sportisti ne mogu stalno da pobeđuju, jer onda nema šta da ih tera napred, tako nam je i u životu svima potreban poraz. Baš svima. Nema uspešnog čoveka koji se nije složio sa istinom da je poraz jedina neminovna stvar na putu do uspeha. Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, Bil Gejts jednom prilikom rekao je da je lepo slaviti uspeh, ali da je još važnije učiti iz poraza. Nešto slično rekao je i bivši košarkaš Majkl Džordan koji je izračunao da je promašio više od 9.000 koševa u karijeri, izgubio skoro 300 utakmica, nije pogodio završno bacanje u 26 mečeva u kojima su mu poverili završne udarce. I zato je, kaže, uspeo.

Psiholog i porodični psihoterapeut Dragana Deh u razgovoru za „Život plus“ kaže da bi svako od nas želeo da se vrata uspeha nikada ne zatvaraju, ali da životni put nikada ne ide pravolinijski. On je smena pozitivnih i negativnih iskustava, radosti i tuge, uspeha i padova. Poraz ili neuspeh možda je i važniji od pobede, jer nas uči da idemo dalje, „vuče“ da ne odustajemo i da se borimo – lekcije koje nam izmiču kada smo uspešni.

Bez poraza nema napretka

– Ako život posmatramo kao Gausovu krivu, pri čemu su na krajevima krive izazovi i zahtevniji zadaci sredina će biti doba u kom smo najproduktivniji. A najproduktivniji smo jer smo prevazišli neuspehe i naučili kako da posle poraza ustanemo i nastavimo. Život bez prepreka i poraza oduzeo bi nam svaku mogućnost razvoja, ne bi bilo potrebe za učenjem i prevladavanjem neprijatnih okolnosti i situacija. Dobra simbolika je prohodavanje deteta – ono mnogo puta padne i ustane pre nego što počne sigurno da korača samo. I kako odrasta, suze zbog pada su sve ređe, a osmeh zbog ustajanja sve češći – kaže Dragana Deh.

O tome govore i mnoge knjige koje se bave porazom kao neophodnom odskočnom daskom na putu do uspeha. A vreme u kom živimo prepuno je poraza – brakovi sve brže i lakše propadaju, prijateljstva „pucaju“, ne uspevamo da zaradimo dovoljno novca ili da pronađemo odgovarajući posao.

– I uspeh i poraz imaju uzroke i posledice. Kada padnemo najvažnije je da shvatimo zašto se to dogodilo, kako smo doprineli porazu. Ponekad ne moramo baš ništa da uradimo, do poraza može da dovede i nečinjenje, inertnost i pasivnost. Zapitajte se šta ste mogli drugačije i šta biste „sa ovom pameću“ uradili u sličnoj situaciji. Ljutnja i tuga koje prate poraz umeju nekada toliko da zamagle „prozor u sebe“ da nam potpuno uskrate dragocenost iskustva. A potrebna nam je hladna glava i vera u sebe – ističe naša sagovornica.

Uspeti znači prihvatati neuspeh za neuspehom ne gubeći entuzijazam, govorio je Čerčil. Da ne treba gubiti nadu, savetovao je i Napoleon Hil, jedan od prvih autora motivacionih knjiga, koji je primetio da su ljudi skloni da odustanu nakon prvog znaka poraza, ne shvatajući da će se poraz vremenom „umoriti“ i odstupiti jer ne može da se nosi sa upornošću. Ali, teško je sačuvati samopouzdanje kada se porazi nižu jedan za drugim.

Naša sagovornica kaže da kao i svaka negativna pojava koja se ponavlja, i porazi umeju da „potroše“ optimizam. I tada je najteže „ustati“, posebno u situacijama kada ne zavisi sve samo od nas:

– U takvim okolnostima moj savet je da se bavite aktivnostima koje vam idu od ruke, čak i ako one u tom trenutku nisu prioritet. Samopouzdanje se gradi, vežba kao i svaka druga veština, a ciljevi treba da budu realni. Ukoliko su nerealni i nedostižni lako može da se desi da zapostavimo zone života i aktivnosti u kojima smo uspešni. Zaboravimo da radimo ono što radimo najbolje. Činjenica je da to nije uvek jednostavno, ali je još veća istina da baš svako ima tu snagu u sebi. Verujte, vežbajte svoje samopouzdanje i ne odustajte – savetuje naša sagovornica.

Žene poraz shvataju lično

Ženama poraz pada naročito teško. Jedno istraživanje pokazalo je da se žene ne prijavljuju za posao ako nisu 100 odsto sigurne da će ga dobiti, da neuspehe češće shvataju lično, lakše se obeshrabre, imaju veća očekivanja i od sebe i od drugih. Muškarci se, sa druge strane, donekle lakše nose sa neuspehom, ali i mnogo teže oporavljaju od većih padova. Savet za oba pola mogao bi da se svede na dve reči – ne odustajte!

– Osim što treba da naučimo da poraz nije izgubljen rat, već samo jedna od bitaka, veoma je značajno da osećaj neuspeha prevazilazite na pravi način. Iako svako ima svoje mehanizme, generalna preporuka psihologa je takozvani sportski duh. To znači da postanete svesni poraza, svih propusta koji su do njega doveli, da poboljšate ili potpuno promenite strategiju ili stvorite neke nove, kako bismo u budućnosti bili snažniji. Ako radite na isti način, ne možete da očekujete drugačiji rezultat.

U okolnostima kada nemamo nikakvu kontrolu nad onim što nam se događa, kada naš uspeh zavisi od drugi ih jedino što možemo je da to prihvatimo – savetuje psiholog Dragana Deh.

I, na kraju, setite se reči autorke serijala o čarobnjacima Dž. K. Rouling: „Nemoguće je živeti a da niste doživeli poraz, osim ako ste živeli toliko oprezno da kao da i niste živeli. U tom slučaju, svakako ste poraženi“.

KAKO VASPITATI DETE

Prema rečima naše sagovornice, od najranijih dana se suočavamo sa porazima, najpre na nagonskom nivou, ali već od treće godine svesno. Roditeljima u vaspitavanju dece da prihvate poraz mogu da pomognu bajke koje uvode u teme „dobra i zla“, pozivaju na strpljenje, mogućnost nagrade i srećnog i pravednog završetka.

– Sportske aktivnosti mnogo mogu da pomognu, jer se kroz njih deca uče zdravom prihvatanju poraza i, što je još važnije, upoznaju sa činjenicom da je za uspeh potreban trud, ali i da svako ima pravo kako na uspeh, tako i na neuspeh. Roditelji deci treba da približe poraz kao nešto prihvatljivo i neminovno, kao motivaciju za napredak – kaže psiholog – dodajući da je primer uvek ono što se najbolje prihvata.

Izvor:novosti.rs/Marija Dedić/naslovna:Shutterstock

Podeli članak

Komentari