Home / FOTO RAZGLEDNICA / Pomeranje kazaljki – šta nam prija, a šta je isplativo

Pomeranje kazaljki – šta nam prija, a šta je isplativo

Više od 80 odsto građana Evropske unije je protiv letnjeg i zimskog računanja vremena – pokazuju podaci elektronskog istraživanja.
Zato je odluka Evrope da sledeća godina bude poslednja u kojoj se pomeraju kazaljke na satu, a sve zemlje će morati do aprila 2019. godine da izaberu – letnje ili zimsko. I Srbija će ukinuti sezonsko pomeranje kazaljki, ali ostaje dilema – da li izabrati zimsko ili letnje vreme?

Časovnike ćemo, sasvim sigurno, pomeriti jedan sat unazad u nedelju 28. oktobra. Šta će se posle toga desiti još ne znamo. Većina građana rado prihvata ukidanje sezonskog pomeranja kazaljki, ali ima i onih koji ništa ne bi dirali.

Oni koji su protiv pomeranja kazaljki kažu da im to remeti životni ritam. Pritom, draže im je zimsko vreme jer je, kažu, „pravo“.

Stručnjaci, sa druge strane, tvrde da je pravo vreme za nas tzv. ukazno ili letnje računanje vremena.

Tada bi bilo više sunca i dan bi bio duži. Ipak, kažu, da je najbitnije da odluka bude u skladu sa Evropom.

Urednik portala „Nauka kroz priče“ Slobodan Bubenjević ukazuje da bi, Ako bismo imali različito računanje vremena od ostatka Evrope, ekonomski gubici bili dramatično visoki u odnosu na „bilo koju uštedu u bilo kom obliku“.

„Mi treba da sledimo mere, jer ako ne budemo ostali u sistemu mera kao i druge zemlje, to nije političko pitanje, imaćemo stvarno ekonomske probleme“, tvrdi Bubnjević.

Neke studije su pokazale da pomeranje sata loše utiče na ljudsko zdravlje. Određeni broj dece u vreme promene ima slabiji učinak u školi, a zaposleni su manje produktivni.

U nekim državama tada je zabeležen i veći broj saobraćajnih nezgoda.

Prof. dr Danica Grujičić napominje da se psihijatrijski poremećaji u statistički značajnoj meri javljaju posle promene vremena. Reč je o izolovanim epizodama depresije, maničnog ponašanja i samoubistava.

„Rusija je 2011. godine to ukinula upravo zbog statistički značajnog broja samoubistava u toj sedmici kada se menja vreme. Postoji i neka tendencija da se i češće javljaju povrede na radu, da se češće javljaju saobraćajni udesi, da se ljudi teže prilagođavaju.Za šest do psma odsto je čak povećan broj infarkta u prvom ponedeljku posle promene vremena“, navodi profesorka Grujičić.

U Ministarstvu privrede ističu da se zakoni u našoj zemlji usklađuje sa regulativom u EU. Srbija će, kažu, pratiti svaku promenu.

„EU mora da donese novu direktivu. Na osnovu te nove direktive će se članice prilagoditi. Ono što je sigurno da ćemo sada imati promenu vremena u oktobru i najverovatnije ćemo imati promenu na proleće. Možemo očekivati da sledeće godine u ovom periodu može doći do promene“, kaže pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević.

Letnje računanje vremena osmislio je pre 110 godina građevinac Vilijam Vilet, koji je primetio da Britanci leti spavaju i kada odavno svane, a noću poslove završavaju uz sveću. Njegov predlog usvojila je Nemačka 1916. godine, a u Srbiji se kazaljke dva puta godišnje pomeraju od 1983. godine.

Izvor: GZS / RTS

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs