Home / FOTO RAZGLEDNICA / POČELA SEZONA KRPELJA, VODITE RAČUNA

POČELA SEZONA KRPELJA, VODITE RAČUNA

FORMA

Iz godine u godinu evidentno je da se broj krpelja u gradskim šumovitim sredinama povećava, a primećeno je i da su se pojavili krpelji kod kojih je uočeno prisustvo patogenih infektivnih bolesti koje gotovo da nisu zabeležene na našim prostorima, dodatni problem i opasnost predstavlja činjenica da se ovi krpelji češće nego ranije kače na ljude.

Jedan od razloga zbog koga se ti krpelji sve češće kače na ljude može biti i povećana upotreba sredstava za zaštitu životinja od krpelja, što je krpelje “primoralo” da traže druge domaćine – ljude.

Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka, a nakon uboda mogu da se zadrže na telu domaćina i do sedam dana.

Osim svima poznate lajmske bolesti, ujedom krpelja postoji određeni rizik od prenošenja uzročnika bolesti kao što su erlihioza, rikecioza, anaplazmoza, babezioza, krpeljski encefalitis. To su bolesti koje u većini slučajeva prođu sa blagom kliničkom slikom, ali kod nekih ljudi mogu da naprave problem. Mogu da imaju simptome slične prehladama i gripu. Prisustvo većine ovih patogena je detektovano u krpeljima u Srbiji.

Nisu svi krpelji prenosioci bolesti, ali ukoliko su zaraženi u toku hranjenja da postoji velika šansa da, ukoliko se ne otklone u najkraćem vremenskom periodu, prenesu bolest na domaćina.

Krpelji se najčešće nalaze u prirodi na zelenim površinama u područjima obraslim visokom travom, šibljem, žbunovitim rastinjem, šumama, livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovima.

Najaktivniji su u periodu hranjenja od početka proleća do kasne jeseni, a najveći broj ljudi sa ubodom registruju se u maju i junu. Najbitnije kod ujeda krpelja jeste njegovo odstranjivanje u što kraćem periodu, kao i uočavanjem svake sumnjive promene na koži poseta lekara.

Lajmska bolest je sistemsko oboljenje čiji je uzročnik „spiroheta borrelia burgdorferi “. Glavni rezervoar zaraze za ovo oboljenje su krpelji, ali i sisari, kao na primer, glodari i krupna divljač, i nije dokazano prenošenje ove bolesti sa čoveka na čoveka.

Inkubacija Lajmkse bolesti traje od 3 do 31 dan, u proseku od 7 do 14 dana.

Klinička slika obolelog, prolazi kroz 3 stadijuma bolesti, prvi stadijum je karakterističan po crvenom osipu koji se širi od mesta uboda krpelja, a centar gde je ubod, ostaje nepromenjene boje. Takođe neki od simptoma bolesti su slabost, malaksalost, povišena telesna temperatura, jeza i drhtavica, bolovi u mišičima i zglobovima, glavobolja i ukočenost vrata.

U slučaju da se ovaj stadijum bolesti ne leči, prelazi u drugi stadijum.

Od preventivnih mera, pre svega treba istaći edukaciju stanovništva o načinu prenosa infekcije krpeljima, i načinima lične zaštite koju mogu da preduzmu.

Da bi se izbegao ubod krpelja neophodno je nošenje odeće svetlih boja, koja pokriva ruke i noge, stavljanje pantalona u čarape, korišćenje hemijskih sredstava koji se mažu na otkrivene delove tela i samim tim odbijaju krpelje.

Neophodno je i uređenje terena, košenje trave i uklanjane visokog rastinja, uništavanje krpelja na domaćim životinjama.

Uboda krpelja je bezbolan i neosetljiv, značajno je samopregledati se, i u slučaju da se pronađe krpelj, neophodno je javiti se izabranom lekaru kako bi se adekvatno uklonio.

U slučaju da se samopregledom krpelja ne uoči, a postoje određene sumnje, kao i simptomi Lajmske bolesti, neophodno je uraditi Serološku analiza krvi, potvrdan test na Lajmsku bolest.

Lajmska bolest leči se terapijom antibioticima.

Izvor:ozon.rs

cest

Podeli članak

Komentari