Home / FOTO RAZGLEDNICA / Po 23. put grnčarski točak u Zlakusi u misiji spoja tradicije i savremene umetnosti

Po 23. put grnčarski točak u Zlakusi u misiji spoja tradicije i savremene umetnosti

Deset gostujućih umetnika uz domaćina, inicijatora održavanja Međunarodne kolonije umetničke keramike Zlakusa, Sofiju Bunardžić od 8. avgusta započinje stvaralački rad ovogodišnjeg saziva. Svečano otvaranje, dvadeset treće kolonije po redu, uz pristustvo gostiju, upriličeno je u domaćinstvu Milana Savića u Zlakusi, a već naredno jutro počinje prvi susret, za većinu umetnika, samo teorijski poznatim načinom izrade umetničke keramike – rad na grnčarskom točku. Specifičnost kolonije: tradicionalni način izrade, specijalni materijal koji se samo ovde koristi: glina pomešana sa kalcitom, i na kraju: pečenje na otvorenoj vatri.

Kako je rekla organizator kolonije Sofija Bunardžić, 9. avgusta ujutro umetnike očekuje prva demonstracija rada na grnčarskom točku, a potom su umetnici prepušteni sopstvenoj zamisli i kreativnosti, uz njenu asistenciju ako i kad to bude potrebno. Pečenja manjih predmeta planirano je za 17. avgusta, dok će se  keramika većih dimenzija zbog procesa prirodnog sušenja koje je neophodno da ne bi dolazilo do pucanja peći polovinom septembra, a odabrani radovi premijerno će biti predstavljeni publici na tradicionalnoj izložbi u Gradskoj galeriji Užice tokom novembra.

Bunadržićeva je istakla da je kroz koloniju do sada prošlo okoo 340 umetnika iz 33 zemlje, a ono što ih najviše privlači je mogućnost da nauče nešto novo, a reputacija kolonije iz godine u godinu raste,  na prvom mestu zbog dobrih iskustava koja se odavde ponesu.

-Pored rada na samoj izradi umetničke keramike, umetnici koji ovde borave imaju mogućnost da se upoznaju i sa načinom života u našem kraju, da obiđu neke od znamenitosti, i naravno da probaju domaće specijalitete. Uz tradicionalnu gostoljubivost Zlakušana, to je više nego dovoljno da se iz užičkog kraja ponesu i lepi utisci i radovi koji se ovde naparave.

Propozicije rada na koloniji su takve da svaki od umetnika ima obavezu da napravi najmanje tri rada, od kojih jedan ostaje, a tokom prethodne 22 godine sakupljena je vredna kolekcija, koja na žalost, još uvek nema  stalan smeštajni  i izlagački prostor.

 Učesnici ovogodišnjeg saziva kolonije su: In Sook Park iz Austrije, Ariadne Arendt iz Velike Britanije, Alenka Gololičić iz Slovenije, Carme Serra iz Španija, Nada Benc Štuka i Ljubica Lovrenčić iz Hrvatske, Giuseppe Altomare – iz Italije, Mohamed Soudy iz Egipta,  Peko Nikčević iz Crne Gore, Aleksandar Pedović iz Novog Sada, kao i autor projekta “Keramika Zlakusa”, Sofija Bunardžić.

Mohamed Soudi iz Egipta rekao je da se o onome što ga čeka ovde informisao preko interneta, a da praktičnih iskustava u radu na grnčarskom točku do sada nije imao:

-Učestvovao sam na nekoliko umetničkih radionica ovog tipa, međunarodnih izložbi u Evropi i Egiptu, kao i dva simpozijuma na temu keramike: u Litvaniji i u Poljskoj. Ono što želim ovde je da naučim tradicionalnu tehniku i da sa ovakvim načinom izrade obogatim svoj umetnički rad.

Mohamed inače, u Egiptu ima svoju radnju gde prodaje rukotvorine, ali i radi umetničku keramiku koju izlaže u svojoj zemlji i inostranstvu.

Ljubica Lovrenčić iz Hrvatske po zanimanju je diplomirani ekonomista a keramikom se, mimo redovnog posla bavi zadnjih 15 godina.

-Rad sa keramikom je nešto posebno, a ova kolonija mi je posebno mesto na koje sam želela da dođem upravo zbog tehnike i materijala koji se ovde koristi i to je nešto što želim da naučim. Čitala sam dosta o tome, slušala iskustva kolega koji su ranije boravili ovde, a ono što želim da uradim, o čemu sam puno razmišljala pre nego što sam došla je ideja da spojim dve tradicionalne vrednosti ovog kraja: keramiku i rad sa vunom. Moj muž je radio u Beogradu dve godine pa sam tako imala priliku da malo istražujem o vrednostima ovog kraja. Pored keramike opčinile su me i zlatiborske pletilje, pa sam mislila da napravim neki rad koji će u sebi imati i dodatak u vidu vunenih niti ili deo pletiva.

Ljubica kaže da je od kolega koji su ranije bili čula da je “Sofija jako strog instruktor i da u radu zahteva discipline”, pa kaže da joj to sasvim odgovara, budući da bi se “u ovoj lepoti možda prepustila čarima uživanja nalik onima na godišnjem odmoru.”

Ljubicin muž,  Andrej Žost / Andrei Jost/ Francuz po rođenju, koji živi u Hrvatskoj, iz Beograda nosi lepe uspomene vezane za dvogodišnje radno iskustvo:

-Uz suprugu sam zavoleo umetničku keramiku i ovde nisam došao kao učesnik kolonije već da dovezem moju umetnicu ali ću ostati neko vreme da gledam kako rade,  i da uživam u svemu ovom. Znam dosta o vašem kraju, posebno kada su u pitanju jedistveni gastronomski specijaliteti,  i to je ono čemu ću se posvetiti, pored uživanja u gledanju kako rade umetnici. Nije samo keramika nešto po čemu ste jedinstveni, tu je i vaša tradicionalna hrana, koja je takođe spremljena na specijalan način i to je takođe jedna vrsta umetnosti- rekao je ovaj simpatični Francuz.

Koloniju je, u ime Grada Užica, otvorio zamenik gradonačelnika, Nemanja Nešić, istakavši  i da “se oseća ponosnim jer je savremenik jedne istrajne umetnice koja više od dve decenije uporno i strpljivo radi na očuvanju tradicije uz ugrađivanje novih umetničkih tendencija, stvarajući na taj način jedinstvenost našeg kraja”.   Srećan početak rada ovogodišnjem sazivu kolonije poželeli su i član Gradskog veća za kulturu,sport i obrazovanje Marija Trmčić Bogojević i odbornik Vidoje Drndarević.

Domaćinstvo Savić godinama unazad  je domaćin umetnicima koji u njihovoj radionici izrađuju svoja dela, a Savići su ti koji su zaduženi za pečenje na otvorenoj vatri. Dragan Savić je peta generacija u ovoj porodici koja se bavi lončarstvom, i kaže da im je posebna čast što su deo svega ovog:

-Lončarstvo u našem kraju je bilo gotovo zamrlo dok se ovde nije pojavila Sofija Bunardžić sa svojom idejom o koloniji. Sa “pričom “ o umetnčkoj keramici koju ona uspešno nosi više od dve decenije, mnogo toga se promenilo: zanat je ponovo oživeo, nove generacije su se jednim delom posvetile izradi zemljanih lonaca na tradicionalni način, i mi smo se uz koloniju ponovo “vratili u život”. Zemljani lonac je postao jedan od naših simbola, simbola užičkog kraja takođe, a nadamo se da ćemo ispuniti i proceduralne uslove za upis na Uneskovu listu kulturne baštine i tako postati i deo svetske kulturne baštine- kaže Savić.

Izvor:pasaz.rs/Milunka Nikolić

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs