13.9 C
Uzice
октобар 18, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Od hiljadu građana Srbije samo troje štedi u banci

Istraživanja pokazuju da u Srbiji od oko 1.000 ljudi samo dvoje ili troje štedi u bankama. Trećini njih mesečno u džepu ostane višak novca pa bi ga mogli investirati makar na štedni račun.

Dobili bi mršavu kamatu, ali bi se makar zaštitili od lopova. Procene govore da kod nas u slamaricama i čarapama ima oko 3,5 milijarde evra. Istovremeno, štednja na bankovnim računima kod nas već uveliko prelazi deset milijardi evra.

Kakvim ste sve opasnostima izloženi ukoliko vam novac nije u bančinom sefu već u kućnom ili u čuvenim štednim slamaricama?

U medijima su neretki naslovi o tome da provalnici upadaju u kuće i stanove i uspešno obijaju sefove. Trud se obično isplati jer znaju ko nije kod kuće i gde se čuva novac. Lopovi kao da prate ekonomske biltene i statistitku pa znaju da građani Srbije u „slamaricama” čuvaju oko 3,5 milijarde evra. Ni druga strana nije naivna i gleda da svoju ušteđevinu zaštiti kako zna i ume. Prodavci sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.

Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da novac bude na računu jer na taj način, kažu, ipak cirkuliše, a na iznosu oročenom na duži period moguće je i zaraditi. Štednja ipak donosi korist. Stručnjaci preporučuju da štediše ne gledaju samo najveću kamatu. Postoje programi štednje po viđenju ili oročene s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate, njenom mesečnom isplatom, ili isplatom unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate…

Zašto onda slamarice i dalje za mnoge vlasnike novca imaju svoje dobre strane? Mnogi se još sećaju storije sa starom deviznom štednjom pa računaju da je njihovo samo ono što je kod njih. Država garantuje za isplatu iznosa do 50.000 evra u slučaju da banka ode u stečaj ili likvidaciju. U nekoliko navrta kada se to dogodilo, ta obaveza je ispunjena. S druge strane, i banke ne nude više kamate kakve su bile do pre desetak godina. Dovoljno je reći da je pre osam godina na oročenu štednju u evrima stopa na 12 meseci bila između osam i deset odsto na godišnjem nivou.

Prošle godine bankari su za taj proizvod nudili 0,25 odsto, a na taj prinos još se plaća i porez državi od 15 odsto pa je izvesno da će štediša dobiti skoro pa ništa. Istina, taj namet se ne plaća na uloge u domaćoj valuti, ali štediše više vole devize.

Na malu selidbu iz slamarice na račun uticale su i banke. U većini manjih gradova danas jedva da ima ijedna poslovnica banke, a u varošicama često ni toliko. Oni koji imaju veće sume novca često ne mogu ni da se raspitaju o uslovima štednje. Kada im je novac potreban, ukoliko ga polože na račun, opet moraju na put. Ukidanje poreza i dostupnija ponuda banaka sigurno bi doprineli da se broj štediša poveća.

Izvor: kamatica.com

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Novi repertoar bioskopa Art

Oglasna Tabla

5. revija predstava za decu Oktobarske čarolije – „Pinokio kakvog još niste videli“

Oglasna Tabla

Osnovna škola Dušan Jerković najbolja na Olimpijskom treningu (VIDEO)

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za 18. oktobar (petak)

Oglasna Tabla

U 65 škola programi za obrazovanje odraslih

Oglasna Tabla

Tehnološki požar u fabrici u Lučanima, povređena dva radnika

Oglasna Tabla

Berba završena, a rod maline još uvek neisplaćen

Oglasna Tabla

Užas u osnovnoj školi! Đak tukao direktora sedištem od bicikla: Prvo ga je udario u glavu, a zatim mu zadao više udaraca pesnicama!

Oglasna Tabla

Od 1. januara u prodavnicu s cegerom: Evo koliko koštaju papirne, biorazgradive i pamučne kese

Oglasna Tabla