Home / FOTO RAZGLEDNICA / Nepristojno obučene žene su u medijima i na ulici, a mame koje doje se skrivaju po ćoškovima

Nepristojno obučene žene su u medijima i na ulici, a mame koje doje se skrivaju po ćoškovima

Ako realno sagledamo situaciju sa nepristojno odevenim ženama u medijima i na ulici, uvidećemo da se prilikom dojenja bebe ništa „više” ne vidi nego kod bilo koje od pomenutih dama. Beba svojim usnama pokrije celu bradavicu, tako da se taj deo praktično i ne vidi… Nisu, dakle ništa obnaženije od bilo koje dame koja ponosno šeta svoj duboki dekolte.

Dubravka Vujnović Božić, jedna je od članica Udruženja DRIP iz Banjaluke, po profesiji je psiholog. Ovo udruženje bavi se poboljšanjem položaja dece, roditelja i porodilja. Dubravka je u okviru rada ovog Udruženja u proteklom periodu pokrenula i vodila Razgovaraonicu za trudnice, a njen prvi ciklus upravo se završava.
U Banjaluci je aktuelan problem položaja porodilja, odnosno situacija koja se nalazi u Kliničkom centru i Domovima zdravlja. Porodilje se najviše žale na odnos medicinskog osoblja u trenutku kad su žene najranjivije. Da li je i kako je ovo moguće promeniti?

Zapravo veoma jednostavno, uglavnom dobrom voljom. Do sada se činilo da upravo dobra volja za promenom odnosa prema porodiljama nedostaje. Iskreno se nadamo da će dijalog, za koji smo pokrenule inicijativu, dovesti do promena na tom planu. Komuniciramo sa predstavnicim porodilišta u regionu koja su uvela promene u načinu ophođenja prema porodiljama i upravo ono što oni navode kao ključno je želja i volja za promenom. Kod nas se problemi najčešće pravdaju nedostatkom finansijskih sredstava. Međutim, ono na šta mi dominantno ukazujemo jeste komunikacija, odnos prema porodiljama i njihovim porodicama. Realno, jedno predstavljanje, upoznavanje osobe nad kojom izvodite medicinsku proceduru, objašnjenje postupka koji provodite, topla, ljudska reč, zaista ništa ne košta.

Iz naše bolnice kažu da primjenjuju „bejbi frendli program“. Da li je, prema Vašem mišljenju, to tačno i šta konkretno znači „bejbi frendli“?

Da, banjalučko porodilište ima status „bejbi frendli”, još od 97. godine. Iako predstavnici UKCRS tvrde da se pridržavaju koraka koji opravdavaju ovaj status, svedoci smo da mnoge žene imaju probleme oko uspostave i održavanja dojenja. Podatak da je 76% žena izjavilo da su njihova deca hranjena veštačkim mlekom u porodilištu a 91,2% nisu imale priliku da doje bebu neposredno nakon porođaja, govori o tome gde smo mi, u realnosti. Suština „bejbi frendli” inicijative, koja je pokrenuta od strane SZO, je da se obezbedi što veća promocija, zaštita i podrška dojenju. Ovaj program je baziran na deset koraka koji se moraju poštovati. Neki od njih su:

– pomoći majci da započne sa dojenjem u roku od pola sata po porođaju
– ne davati detetu nikakvu hranu ili tečnost osim majčinog mleka (izuzev u slučaju kada za to postoje medicinske indikacije)
– omogućiti majci i novorođenčetu boravak u istoj prostoriji svih 24 sata

Da li su žene, trudnice, porodilje, majke dovoljno upoznate sa njihovim pravima i kako da traže svoja prava u određenim (neugodnim) situacijama?

Na žalost, nisu. Prilikom odlaska u porodilište, kod žena dominira strah i osećaj potčinjenosti medicinskom osoblju. U takvoj situaciji, bespomoćne smo i nemamo osjećaj da možemo ili da imamo pravo da bilo šta tražimo. Zadovoljne smo ako smo „beba i ja žive i zdrave”. U našem društvu se, nažalost, najčešće oslanjamo na činjenicu da smo doktora i/ili sestru „počastili” i nadamo se da će to imati u vidu prilikom porođaja. Oni manje srećni, koji ovaj vid „čašćavanja” ne mogu priuštiti, oslanjaju se na svest i savest medicinskih radnika. Žene treba upoznati sa njihovim pravima a medicinsko osoblje podstaknuti da ova prava poštuju.

Početkom aprila uradili ste i anketu o uspostavljanju dojenja u porodilištu. Mnoge majke su se žalile da su bebe nepotrebno dohranjivane, da majke nisu dobijale pomoć prilikom uspostavljanja dojenja. Koji su još rezultati ove ankete i možete li nam dati kratak komentar na dobijene rezultate?

U anketi je učestvovalo 329 žena koje su se porodile u banjalučkom porodilištu. Podatak da je samo 28% žena uspešno počelo dojiti u porodilištu, zahvaljujući strpljivom i profesionalno objašnjenju od strane medicinskog osoblja, za nas je poražavajuć. Kao i činjenica da je njih samo 8,8% iskusilo da im se stavi beba na grudi odmah nakon poroda a 84,2% žena nije imalo priliku praktikovati „dojenje na zahtev”. Kao udruženje, u narednom periodu ćemo nastojati da skrenemo pažnju nadležnima na razliku između zvaničnih (institucionalnih) i naših anketnih podataka, jer priče porodilja o komplikacijama koje se tiču dojenja i lošem tretmanu medicinskog osoblja ne jenjavaju.

Često u medijima nailazimo na temu dojenja na javnom mestu. Kod nas se dojenje na javnom mestu još uvek toliko i ne praktikuje, majke se žale na „pogrdne“ poglede, a sa druge strane imamo medije prepune golotinje. Kako to komentarišete, imajući u vidu da je dojenje deteta sasvim normalna stvar?

Zaiste ne vidim potrebu da se žene skrivaju i ustručavaju kada je dojenje deteta u pitanju. Ako realno sagledamo situaciju sa polugolim ženama u medijima i na ulici, uvidećemo da se prilikom dojenja bebe ništa “više” ne vidi nego kod bilo koje od pomenutih dama. Beba svojim usnama pokrije celu bradavicu, tako da se taj deo praktično i ne vidi… Nisu, dakle, ništa obnaženije od bilo koje dame koja ponosno šeta svoj duboki dekolte. Ipak, imajući u vidu da živimo u patrijarhalnom društvu, mislim da je potrebno govoriti o ovoj temi i ohrabrivati žene da slobodno i bez ustručavanja doje svoju decu, kada god maleni to požele. Lično mi jako smeta kada firme koje se bave proizvodnjom veštačkog mleka otvaraju „kutke za dojenje”. Ovakvim potezima žene se stavljaju u ćoškove, potencirajući potrebu da se dojenje skriva. Smatram da je ovo izuzetno štetno.

Koji su najveći strahovi trudnica sa kojima se susrećete i koji su Vaši saveti, kako da prebrode te strahove?

Trudnice sa kojima trenutno radim se plaše neizvesnosti, tretmana u porodilištu, perioda prilagođavanja na novog člana porodice, odgovornosti koju rođenje bebe donosi. Realno je da niko ne može da vas potpuno pripremi na nadolazeće promene. Strahovi i nedoumice su potpuno prirodne u ovom periodu života a informisanje i razgovor o tome mogu u velikoj meri pomoći da se uvidi da niste sami u tome, da i drugi ljudi dele vaše strahove. Sam uvid u to da niste sami u aktuelnim osećanjima i otvoren razgovor o njima osnažuje vas kao osobu i čini da strahove i nedoumice lakše prebrodite.

Imajući u vidu to da i dalje živimo u tradicionalnom društvu i da u 21. veku moramo pričati o pravima žena, kakav je, prema Vašem mišljenju, položaj žena u našem društvu?

Pored deklarativne ravnopravnosti polova, u realnosti je položaj žene u našem društvu nezavidan. Svedoci smo da žene, ostvarujući se u ulozi majke, često ostaju bez posla. Ukoliko budućem poslodavcu priznaju da planiraju porodicu, verovatno je da neće ni dobiti posao. Često se dešava i da žene budu pozvane da se vrate na posao pre isteka porodiljskog bolovanja, što one prihvataju i navodno samoinicijativno se vraćaju na posao, kako bi bile sigurne da će posao zadržati. S druge strane žena koja nije zaposlena, vodi se kao „nezaposlena”, ona koja ništa ne radi, a sve ono što ona zapravo radi smatra se logičnim, podrazumeva se i naravno, ne plaća se.

Razgovarala: Maja Isović Dobrijević

Izvor: Buka

Podeli članak

Komentari