Prema predanju, Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.

Proslavio se izlečivši kćerku rimskog cara Gordija, po imenu Gordijanu, od duševne bolesti, zbog čega ga je car izdašno nagradio. Trifun je sve bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Pogubljen je za vreme vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.

Danas Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije. Veruje se da je on čuvar bilja i da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi.

Sveti Valentin, pandan Svetom Trifunu, bio je episkop i mučenik, koji je živeo u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave, za vreme vladavine rimskog cara Klaudija II. Car Julije I je u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, a u 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih – Danom zaljubljenih, što se održalo do danas.

Sve do 1969. godine Rimokatolička crkva slavila je 14. februar kao Dan Svetog Valentina. Ali, taj datum je izbrisan iz katoličkog kalendara zbog želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca kod kojih nije bilo istorijskih činjenica povezanosti određenog dana i sveca.

Ipak, i kod pravoslavaca i kod rimokatolika postalo je i ostalo popularno obeležavanje Dana zaljubljenih, što se dovodi u vezu i sa „bujanjem“ potrošačkog društva. Veruje se da se tog dana u svetu proda najmanje deset miliona proizvoda, koji se smatraju simbolom ljubavi, poput čestitki, cveća, parfema…

Izvor:danas.rs