Home / FOTO RAZGLEDNICA / NE DAMO NA VAS, ČIKA DOVLA!

NE DAMO NA VAS, ČIKA DOVLA!

Znam da ste me često slali da vam kupujem mekike da sam u jednom trenutku pomislio: „Zašto ja idem po ove gluposti kad ostvarujem najbolje rezultate?“. Posle sam shvatio koliko me je to oformilo da ne postanem arogantni pametnjaković koji misli da je bolji od drugih jer zna aorist svakog glagola“, napisao je Petar Pećurica u pismu podrške profesoru Vladi Milojeviću. Petar je njegov bivši učenik iz osnovne škole, a sada je student Elektrotehničkog fakultet. 

Profesor srpskog jezika Vlada Milojević je dobio otkaz u XIV gimnaziji i izgubio licencu predavača, zbog čega neće moći da predaje ni u jednoj školi. Profesor Milojević je licencu predavača izgubio zbog spora iz 2013. godine kada je pola radnog vremena predavao u jednoj osnovnoj školi. On je navodno udario učenicu, a reč je o tome, kako je on kasnije ispričao, da su deca spavala na času, a da je knjigu spustio na sto da ih probudi.

Profesor je izgubio licencu, iako još nije okončan njegov spor sa tom osnovnom školom. Đaci gimnazije u kojoj sada predaje su organizovali proteste podrške i bojkotovali časove srpskog jezika. A Nedeljnik objavljuje u celosti pismo jednog njegovog učenika iz osnovne škole.

Dragi profesore,

Šokirao sam se kada sam pročitao naslov. Postoji mnogo razloga zašto mislim da ste najbolji profesor kog sam upoznao. Prvi razlog je što ste čovek, a ne neprikosnoveni autoritet koji je uvek u pravu i teži da se predstavi u najboljem svetlu. Voleo sam način na koji prezentujete znanje, ali mnogo više to što ste uvek bili čovek sa karakterom bez ikakvih ograničenja, a ne običan pijun u sistemu obrazovanja. Kad se iznervirate, znao sam da je to jer Vam je stalo, a kad zadirkujete znao sam da to znači da je povučena crta koju treba da pređem kako bih napredovao. Nikada niste imali miljenike. Svako i baš svako je imao svojih pet minuta slave, svoje poglavlje u romanu obrazovanja. Vi ste profesor koji je uspeo da prepozna potencijal svih svojih učenika.

Koliko se sećam, uočili ste da mirni i povučeni Voja voli da čita i slali ste ga na čitalačku sekciju ako se tako zove. Vi ste bili jedini koji je to primetio i bili ste u pravu jer, danas, Voja definitivno najviše čita iz našeg odeljenja.

Znali ste koliko ko od nas može da dobaci i svaki napor ste vrednovali. Kad je Milan odgovarao za dvojku i kad je učio uprkos nesreći u porodici, Vi ste mu bili vetar u leđa i uvek ga hvalili, zar ne? Ophodili ste se prema njemu kao odlikašu jer ste znali koliko je to veliki korak za njega, poneli ste se kao pravi pedagog.

Uvek ste nam pomagali i van časova. Sećam se da smo svake subote od 8 ujutru imalo dodatnu nastavu za takmičenje. Iskren da budem, mislim da sam se ja jedini uvek radovao tome zato što ste mi pokazali koliko samo „kul“ i zabavno može biti kad si štreber (haha).

Ali to ne znači da sam zaboravio Vaša kašnjenja od po pola sata, dok smo mi spavali ispred vrata proklinjući vas. Vi biste se onda uvek pojavili najnormalnije i tako spontano da bismo sve to kasnije zaboravili i vredno se spremali. Bilo je baš zabavno. Sećam se da ste na jednom kontrolnom rekli kako je to najteži test i da ga niko neće rešiti. Ja sam prepoznao da su to zadaci sa republičkog i onda ste me pri kraju poslali da Vam kupim mekike da ne bih uradio sve zadatke (hahahahhah). Moje prvo suočavanje sa nepravdom, treba uvek očekivati neočekivano!

Sadašnji i bivši đaci profesora Vlade pisali i ministru prosvete

Sadašnji i bivši đaci profesora Vlade pisali i ministru prosvete

Dobro ste se slagali sa svojim đacima i tretirali sve jednakim. Više ste mi bili kao prijatelj, ali onaj rival kome sam morao da se dokazujem. Za razliku od ostalih profesora koji su me hvalili i propuštali na „staru slavu“, Vi to niste dozvoljavali. Jednom sam napisao loš sastav na temu eksterijera i enterijera i Vi ste taj sastav uzeli i čitali ga kroz ostala odeljenja kako biste im pokazali šta valja i ne valja. Osetio sam se izblamiranim, ali sam bio toliko srećan zapravo što je toliko časova posvećeno mom jednom sastavu. Na taj način sam shvatio da je stvarno u redu da napravim grešku, da nije smak sveta omanuti nekad, da je poraz lekcija. Kroz ovaj primer i mnogo drugih koji slede ste me izgradili kao LIČNOST.

Kao što rekoh, svako je bio poseban, sećam se da je Katarina Potić jednom napisala najbolji sastav. Tada sam pomislio kako na Vašim časovima ništa nije sigurno, kako su ti časovi, uprkos što sam uvek bio okrenut prirodnim naukama, mesto gde želim da se izrazim i dam sve od sebe. Zato sam išao na takmičenja. Zato sam bio u stanju da napišem celu svesku („dnevnik čitanja“) za samo jedan roman. Zato sam dolazio subotom na časove. Pored svega ovoga, naučili ste me da ostanem skroman i prizeman, ali ambiciozan i radoznao. Znam da ste me često slali da vam kupujem mekike da sam u jednom trenutku pomislio: „Zašto ja idem po ove gluposti kad ostvarujem najbolje rezultate?“. Posle sam shvatio koliko me je to oformilo da ne postanem arogantni pametnjaković koji misli da je bolji od drugih jer zna aorist svakog glagola. Shvatio sam koliko je bitno ceniti sebe, ali ne postati egocentričan i omalovažavati druge zbog toga. Shvatio sam jer ste Vi bili tu da mi to objasnite.

Ja nisam bio kao Čugurovićka koja je uvek nesebično pomagala drugima (mada je mogla i meni da pomogne i ne odbije me u 8. razredu, hahahaha, šalim se), zato ste mi Vi toliko pomogli, čak i vaspitali. Toliko je bila bitna vaša uloga u mom životu. Nisam bio najponosniji na sebe kad dobijem najbolju ocenu ili osvojim mesto na takmičenjima već onoga dana kad ste izabrali mene i Draganu da idemo taksijem sa vama na takmičenje jer smo mi jedini koji nešto mogu da urade. Bio sam ponosan na tu jednu rečenicu zbog zdravog odnosa koji sam ostvario sa Vama. Osetio sam da mogu da se poistovetim sa Vama (možda jer mi se činilo da delimo istu nezgodnu narav) i verujem da nisam jedini. Mnogima ste ostavili trag u životima i mnoge ste naučili mnogo više od gramatike. Naučili ste nas kako da se nosimo sa mnogo više stvari od kontrolnih zadataka. Ukazali ste nam na naše vrline i mane. (Elem, moram reći da sam i ja deo pokreta opismenjavanja „ja-ne-bi i neznam“ ljudi.).

Osetio sam potrebu da Vam ovo napišem, iako je doduše malo dugačko i ne verujem da će mnogo pomoći trenutnoj situaciji, ali znajte da sam ja uvek tu za Vas i da na mene možete da računate! NE DAMO NA VAS, ČIKA DOVLA!

Petar Pećurica

Izvor: www.nedeljnik.rs

output_bkzdes

Podeli članak

Komentari