Home / FOTO RAZGLEDNICA / Naučnici na tragu uzroka autizma – „krivac” je majka

Naučnici na tragu uzroka autizma – „krivac” je majka

Nova studija objavljena u časopisu za imunologiju pronašla je vezu između mikrobioma creva i autizma preko istraživanja nad životinjama. “Postoji definitivna veza između imunološkog odgovora i razvoja mozga. Međutim, to nema veze s vakcinama. To se zbiva mnogo ranije”, pojasnio je dr Džon Lukens sa Odeljenja za neuronaku Univerziteta Virdžinija.

Ključni činilac rizika razvoja poremećaja iz autističnog spektra je mikrobiom majke-skup svih mikrooreganizama koji prirodno žive u našem telu-tokom trudnoće, pokazalo je istraživanje naučnika s Medicinske škole Univerziteta Virdžinija (UVA). koje je objavljeno u naučnom časopisu The Journal of Immunology.

Ovo otkriće otvara mogućnost smanjivanja rizika za razvoj autizma uz odgovarajuće promene u ishrani trudnica ili uzimanje odgovarajućih probiotika.

Inače, ljudski mikrobiom (mikrobiota) čine svi mikroorganizmi koje žive u nama: tkivima, tečnostima, stomaku i crevima, kao i na nama, na svim delovima kože te se on smatra posebnim ljudskim organom o kojem je u poslednje vreme bilo jako puno istraživanja.

Naučnici su uspeli da spreče razvoj autizma u primercima laboratorijskih miševa. Rizik je smanjen pomoću blokiranja određenog upalnog molekula interleukin-17a, koju stvara obrambeni sistem organizma. Stručnjaci smatraju da bi se autizam takođe mogao sprečavati tako da se inhibira stvaranje tog molekula.

 

Ovaj molekul je već povezan sa uslovima za stvaranje reumatoidnog artritisa, multiple skleroze i psorijaze, i pokazalo se da je važan u prevenciji infekcija. Važno je, takođe, da utiče na način na koji se mozak razvija u materici.

Nova studija objavljena u časopisu za imunologiju pronašla je vezu između mikrobioma creva i autizma preko istraživanja nad životinjama. Međutim, nije naš sopstveni mikrobiom taj koji utiče na razvoj autizma ili ne, kažu istraživači – to je naša majka.

Ali, autori ističu da je istraživanje ovih procesa još uvek u ranoj fazi, što znači da tek treba videti da li će druga metoda imati nekih neželjenih nuspojava. Stručnjaci takođe planiraju da istraže da li u ovom procesu učestvuju neki drugi molekuli.

“Utvrdili smo da je mikrobiom ključni činilac u određivanju sklonosti autističnim poremećajima, što ukazuje na to da bismo mogli ciljati majčin mikrobiom ili upalni molekulu IL-17a”, rekao je doktor Džon Lukens s Odeljenja za neuronauku na UVA.

“Molekul bi se takođe mogao koristiti kao biomarker za rano dijagnostikovanje”, dodao je.

Lukens ističe da novi rad, iako pokazuje povezanost neurorazvojnih poremećaja i obrambenog sistema, ni na koji način ne ukazuje na spregu između vakcinacije i autizma.

“Postoji definitivna veza između imunološkog odgovora i razvoja mozga. Međutim, to nema veze s vakcinama. To se zbiva mnogo ranije”, pojasnio je Lukens.

Poznato je da u ljudskom telu ima više bakterijskih nego ljudskih ćelija. Najviše ih ima u probavnom sistememu, gde većina njih ima pozitivnu ulogu. Te “dobre bakterije”, nam pomažu u probavi, sprečavaju brojnih infekcije i uče naš odbrambeni sistem kako da se bori. Već ranije znalo se da poremećaji u funkcionsanju mikrobioma mogu uzrokovati brojne bolesti, naročito neke autoimune kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest. Takođe je bilo poznato da je faktor rizika za razvoj autizma u genetici, ali i da bi deo problema mogao biti u okruženju. .

U novom prelomnom radu Lukens i njegovi saradnici otkrili su složenu vezu između zdravlja mikrobioma trudnice i zdravog razvoja deteta.

“Mikrobiom može oblikovati razvoj mozga na različite načine. On je zaista važan za podešavanje odgovora potomstva na infekcije, povrede i stres”, rekao je Lukens.

Tim s UVA pokazao je da nezdravi mikrobiom majki može uzrokovati probleme u neurološkom razvoju deteta. Dobra stvar u ovom otkriću je to što se na mikrobiom može relativno lako uticati pravilnom ishranom, probioticima i presađivanjem uzoraka zdravih fekalija. Svim ovim tehnikama može se uspostaviti zdrava ravnoteža među mikroorganizmima u probavnom sistemu.

Drugi pristup, blokiranje IL-17a, mnogo je rizičniji jer taj upalni molekul ima važnu ulogu u obrani organizma od upalnih procesa. Zato bi igranje njime moglo imati opasne neželjene posledice.

Izvor: Nedeljnik/zelena ucionica

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs