Home / FOTO RAZGLEDNICA / NAJJEFTINIJE GREJANJE

NAJJEFTINIJE GREJANJE

Cene ogreva su skočile, ali bez obzira na to, grejanje na pelet, ugalj, drva i struju je i dalje najisplativije, dok će butan, mazut i centralno grejanje i ove zime predstavljati najveći udar na kućni budzet.

Računica pokazuje da će domaćini koji se greju na pelet, ugalj ili drva moći da uštede i duplo više novca u odnosu na korisnike centralnog grejanja ili toplotnih tela na mazut ili propan-butan. U zavisnosti od vrste ogreva, mogu se dodatno racionalizovati troškovi, s tim što se pametna potrošnja ponekad i ne podudara sa najnižom cenom.

Najjeftiniji ogrev je ugalj “kolubara”, ali poznavaoci upozoravaju da on nije najracionalnije rešenje.

– Recimo, ruski ugalj je skuplji, ali ima mnoge prednosti. Skoro dva i po puta manje se troši nego “kolubara”, ređe se loži, ne ostavlja pepeo ni šljaku koja mora da se čisti i daleko je komforniji za skladištenje. Takođe, ako ostane, može i dogodine da se loži. S druge strane, i “banović” ugalj, koji mnogi uzimaju kao alternativu sušenom uglju “vreoci”, ostavlja puno pepela i šljake – objašnjava Marko Filipović iz jedne firme koja se bavi trgovinom ugljem.

Cene ogreva su skočile, ali bez obzira na to, grejanje na pelet, ugalj, drva i struju je i dalje najisplativije, dok će butan, mazut i centralno grejanje i ove zime predstavljati najveći udar na kućni budzet.

Računica pokazuje da će domaćini koji se greju na pelet, ugalj ili drva moći da uštede i duplo više novca u odnosu na korisnike centralnog grejanja ili toplotnih tela na mazut ili propan-butan. U zavisnosti od vrste ogreva, mogu se dodatno racionalizovati troškovi, s tim što se pametna potrošnja ponekad i ne podudara sa najnižom cenom.

Najjeftiniji ogrev je ugalj “kolubara”, ali poznavaoci upozoravaju da on nije najracionalnije rešenje.

– Recimo, ruski ugalj je skuplji, ali ima mnoge prednosti. Skoro dva i po puta manje se troši nego “kolubara”, ređe se loži, ne ostavlja pepeo ni šljaku koja mora da se čisti i daleko je komforniji za skladištenje. Takođe, ako ostane, može i dogodine da se loži. S druge strane, i “banović” ugalj, koji mnogi uzimaju kao alternativu sušenom uglju “vreoci”, ostavlja puno pepela i šljake – objašnjava Marko Filipović iz jedne firme koja se bavi trgovinom ugljem.

I kada je reč o drvetu postoje razlike u kvalitetu i ceni.

– Najkvalitetnije drvo su bukva i cer, čija se cena kod nas kreće od 5.500 do 6.500 dinara po kubiku, u zavisnosti od toga da li je uključen i prevoz. To drvo sigurnije gori, ne postoji rizik od jalovine, nema otpadaka. Za razliku od njih, bagrem i hrast su jeftiniji, ali manje kalorični i rizični – kažu nam u jednom stovarištu ogreva.

U Agenciji za energetiku ističu da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni, u toku 16 sati dnevno, 180 dana tokom grejne sezone, potrebna energija od oko 9.000 kWh ili 150 kWh/m2.

– Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, te gas propan-butan i lož-ulje. U odnosu na prethodne godine, niže su cene gasa, lož-ulja i propan-butan gasa, a više su cene struje, za koju se očekuje da će biti sve nepovoljnija. Na korišćenje lož-ulja i gasa propan-butan postoji mogućnost vraćanja akciza – naglašavaju u Agenciji.

TA peć mnogo jeftinija od grejalice

U Agenciji za energetiku upozoravaju na troškove kalorifera i grejalica.

– Potrošači se zavaravaju ako misle da kaloriferi i grejalice, koji koštaju oko 2.000 dinara, mogu da im donesu uštedu jer na kraju plate znatno veće račune. TA peći napunjene noću, kada je struja jeftinija, isijavaju tokom celog dana toplotu dok prostorije počinju da se hlade čim obična grejalica prestane da radi – kažu u Agenciji za energetiku.

Izvor: Blic, Marko Tašković

Podeli članak

Komentari