Home / FOTO RAZGLEDNICA / MIODRAG JEZDIMIROVIĆ: ČOVEK ZVANI HUMANOST

MIODRAG JEZDIMIROVIĆ: ČOVEK ZVANI HUMANOST

  1. U osnovnoj školi ste bili istaknuti u predmetima kao što su mateimatika, fizika i hemija. A sada držite privatno časove iz istih. Da li možete da nam kažete kako i kada se javila ljubav prema predmetima od kojih svi beže?

Što se tiče ljubavi ka ovim predmetima, otac je dok smo brat i ja bili mali nama davao usmene zadatke i što je praktično nas uvelo obojicu da razvijamo logiku i da zavolimo ove predmete. Ja sam nastavio i dalje. Rođak mi je pomogao da shvatim matematiku na način kako je vidim danas. Hemiju sam zavoleo zahvaljujući jednoj emisiji koja se zvala „Atom po atom“. Fiziku čas sam voleo  čas ne, ali sam je lako razumeo. Kako je vreme prolazilo, ova 3 predmeta su postali deo mene. Danas deci kojoj držim časove govorim da treba da sami shvate na njihov način ove predmete i da iste ne uče napamet. Sve oko nas jeste fizika, matematika, hemija. Brojevi, slova, formule su samo znaci koji pokazuju prirodu u kojoj živimo.

15300570_10211570051916929_320813076_n-png

  1. Dosta ste putovali u jednom periodu svog života, koje putovanje je ostavilo najveći trag u vama?

Ne postoji nijedno putovanje koje nije spcifično i koje bih mogao izdvojiti. Putovanje znači upoznati nešto novo, razmisliti o načinu života kako ga ti vidiš, da li treba nešto promeniti i možda najvažnije da su svi ljudi na svetu samo ili dobri ili loši.

  1. Muzikalnost ste nasledili od mame, koliko instrumenata svirate i koje?

Tačan broj ne znam. Instrumenti sa dirkama (harmonika, klavir, orgulje…), žičani instrumenti (gitara, bas, violina…), perkusije, klarinet, saksofon. Sa 5 godina sam krenuo prvo sa harmonikom i klavirom, a posle su se ređali i drugi instrumenti. Vremenom mi su orgulje postale omiljeni instrument.Svirao sam do sada sve žanrove muzike. Danas iako se ne bavim profesionalno muzikom, kroz rad inkluzivne sekcije Udruženja, nastupam i ja. Obično sviram na električnom klaviru, mada sviram i na gitari i na harmonici.

15310439_10211570027556320_1532734979_n-png

  1. Zašto i kada ste osnovali Udruženje retkih bolesti…. Koliko imate članova, kako udruženje funkcioniše?

Udruženje je osnovano u decembru 2013. godine, iz razloga što druga invalidska udruženja nisu prihvatala osobe sa dijagnozama retkih bolesti. Moja supruga boluje od jedne retke i neizlečive bolesti fenilketonurija i za njeno lečenje država ne obezbeđuje adekvatnu zdravstvenu negu. Pored nepostojanja adekvatne zdravstvene nege problemi obolelih od retkih bolesti su i nepostojanje socijalne zaštite, niti obrazovanja.

Udruženje broji 44 člana, od kojih je 35 člana iz Bajine Bašte. Udruženje funkcioniše prvenstveno kroz humanitarne aktivnosti (koncerti, prikupljanje novca za lečenje putem kutija koje su postavljene u prodavnicama, donacija preduzeća i građana…). Opština Bajina Bašta za rad Udruženja je dodeljivala predhodnih godina novac za određene aktivnosti Udruženja ali za samo lečenje obolelih nije. Ogromnu humanost su pokazali građani Bajine Bašte i Skelana (Republika Bosna i Hercegovina), kada su upitanju i donacije i potpisivanje peticije za usvajanje Zakona o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, poznat kao „Zojin zakon“.

15301282_10211570055957030_1177599593_n-png

U novembru mesecu, Udruženje je organizovalo prvi PKU kamp (kamp za obolele od fenilketonurije i srodnih metaboličkih retkih bolesti). Na njima su učestvovale porodice iz Srbije ali i iz inostranstva. Ovakva vrsta kampa, se može sprovesti jedino uz pomoć donatora. U sledećoj godini planiramo 2 kampa, stim što smo došli do određenih standarda, koje smo definisali. Zahvaljujem se svim donatorima koji su pomogli prvi kamp, a nadam se da će opština Bajina Bašta kao i ministarstvo za zdravlje i ministarstvo za socijalnu politiku, podržati kampove. Oni za opštinu predstavljaju razvoj zdravstvenog turizma.

  1. Da li mislite da ljudi u Srbiji imaju dovoljno svesti i humanosti, kada su u pitanju osobe koje boluju od retkih bolesti ili je to samo nedostatak edukacije? Na koji način biste vi promenili to?

Ne mogu da pričam o celoj Srbiji iz razloga što koliko znam udruženje tipa poput ovog u Bajinoj Bašti u Srbiji ne postoji. Postoje udruženja na nivou Republike Srbije koje se bave jednom retkom bolešću. Generalno, u Srbiji se često organizuju humanitarne akcije na kojima se skuplja novac za lečenje ne samo retkih, već i čestih bolesti.

Nedostatak humanizma je zastupljen prvenstveno kod zdravstvenih radnika, socijalnih radnika, radnika u obrazovnim ustanovama ali i kod političara. Ideja koja bi realno promenila svest o humanizmu ne postoji. Humanizam se razvija sa vremenom i potreba je želja da se sebičnost smanji kod nas, a sa kojom se rađamo. U Srbiji se donesu neki dobri neki loši zakoni ali se kod nas isti ne poštuju, što generalo utiče na samu poentu humanizma.

Moram da naglasim da je Bajina Bašta humano mesto i da se građani odazivaju u akcijama, bez obzira da li Udruženje organizuje akciju ili neka druga institucija

  1. Koji je vaš lični utisak o Užicu?

U Užicu sam provodio puno vremena od kada sam rođen. Poznajem ga kao da mi je rodni grad. Mislim da je nekadašnje Užice bilo lepše nego sada, kao što mislim da je generalno vreme u nekadašnjoj Jugoslaviji bilo bolje. Detinjstvo u Užicu mi je bilo lepo. Imao sam dosta rodbine, drugara. Sada je Užice neki drugi grad u odnosu na „Titovo Užice“

  1. O Bajinoj Bašti?

Bajina Bašta je mala varošica, koja se promenila kao što se i samo vreme menja. Za život mirna, deca imaju deo za igranje, sportisti veliki deo prostor za treninge, nama poznat kao Lug. Reka Drina, jezera u Perućcu i u Zaovinama, planina Tara su delovi Bašte na kojima građani provode svo slobodno vreme. Naravno, najveći problem je nezaposlenost.

  1. Koliko se razlikuju Užice i Bajina Bašta iz vašeg ugla? Šta biste promenili?

Oba mesta se razlikuju u svakom pogledu. Užice ima skoro sve što je karakteristično za jedan grad, dok je Bašta mirna varošica u kojoj vreme kao da stoji. Nekada odputujem na duže vreme, kada se vratim u Baštu, ništa se nije promenilo u tom periodu. Privreda ne postoji, dok u Užicu postoje još uvek nekoliko većih firmi.

Voleo bih da se vrate i Bašta i Užice u doba kada smo živeli dobrim životom. Naravno svestan sam da ovo novo doba ne bi to dozvolilo. Ipak, lepo je se sećati detinjstva i perioda gde ti je jedina obaveza bila škola i kada smo provodili napolju a ne u kući za televizorom, kompijuterom, mobilnim telefonom i slično. Kada je drugarstvo bilo in a ne rijaliti, splavovi, neobrazovani ljudi, čija je jedina vrednost „pripadnost“. Neki od idola su bili: Minja Subota, Raša Popov, Branko Kockika, Patak Dača, Sedmorica mladih, Zrinko Tutić, Muzička omladina…

  1. Šta biste rekli za kraj našim čitaocima?

Nije sve u novcu, nije sve u kućama, automobilima, provodima u kafanama, diskotekama, splavovima, materijalizmu, postmodernim stvarima, postoji nešto što je nekada postojalo. Sportski duh, priroda, druženje, pomoć drugima u nevolji.

Potrudimo se da živimo sa komšijama, prijateljima u dobrim i lepim odnosima, bez obzira na njihovu različitost u odnosu na nas. Budimo humani, tolerantni, prihvatimo druge i pomozimo im koliko možemo.

UŽICE OGLASNA TABLA

output_bkzdes

 

Podeli članak

Komentari