Home / FOTO RAZGLEDNICA / MILAN STAMATOVIĆ: ČUJMO GLAS DIJASPORE

MILAN STAMATOVIĆ: ČUJMO GLAS DIJASPORE

Pred svake izbore u Srbiji se polemiše o broju građana koji imaju pravo glasa, a dodatnu zabunu unosi i broj naših ljudi u inostranstvu kojima je to pravo o(ne)mogućeno.

PRED svake izbore u Srbiji se polemiše o broju građana koji imaju pravo glasa, a dodatnu zabunu unosi i broj naših ljudi u inostranstvu kojima je to pravo o(ne)mogućeno. Od ukupno nešto više od 10 miliona Srba, čak četiri miliona naših sunarodnika živi u 159 zemalja sveta, među njima i više od milion onih koji se decenijama vode kao radnici na privremenom radu u inostranstvu i čije se izborno pravo samo prepisuje kroz jedinstveni birački spisak. Za preostala tri miliona svaki izbori predstavljaju muku da dokažu da i oni imaju pravo da glasaju.

Sunarodnika u inostranstvu se, nažalost, setimo jedino kada očekujemo da finansijski pomognu svojim rođacima i prijateljima u otadžbini. U periodu od 2000. do 2010. godine doznake naših sunarodnika iz inostranstva iznosile su 10 puta više od ukupnog iznosa direktnih stranih investicija u tom periodu! A i danas, svake godine, u našu zemlju, iz rasejanja uđe više milijardi evra!

Na parlamentarnim izborima aprila 2016. glasanje naših državljana u inostranstvu obavljeno je u 22 zemlje na 37 biračkih mesta, ali tu mogućnost je iskoristilo samo – 6.070 birača?! Zašto?

output_gb3oph

Tehnički problem za sve naše građane rasute širom sveta predstavlja procedura glasanja. Prvo je potrebno da lično odu do najbližeg konzulata ili ambasade (u slučaju SAD to može biti i nekoliko hiljada kilometara) i da se prijave za upis u jedinstveni birački spisak. Saglasno članu 6. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, birač koji ima boravište u inostranstvu upisuje se u birački spisak prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Naše diplomatsko-konzularno predstavništvo šalje te podatke nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji. Nakon pozitivnog rešenja ono se šalje nazad i podnosilac prijave se obaveštava o tome. Kada dođe vreme za glasanje taj naš zemljak opet mora da, uz ogroman utrošak novca i vremena, ponovo pređe te silne kilometre kako bi lično obavio glasanje. Da postoji dobra volja glasanje bi se našim sunarodnicima omogućilo i u srpskim kulturnim centrima, društveno-sportskim organizacijama, zavičajnim udruženjima i srpskim crkvama u zemljama u kojima borave. Takođe, izborni proces bi se mogao završiti elektronski ili putem pošte, što nije neuobičajena praksa u svetu.

Paralelno, Srbija kao matična država svih Srba, mora da, po uzoru na susedne zemlje Hrvatsku (koja je to rešila uvođenjem posebne izborne jedinice za dijasporu) i Mađarsku, obezbedi zakonsko pravo svim Srbima, svim državljanima Srbije, odnosno svima onima koji Srbiju smatraju svojom državom, ma gde živeli, da glasaju na izborima u Srbiji. Jer, ne zaboravimo da u Severnoj Americi živi 850.000 Srba, u Nemačkoj 450.000, Austriji 300.000, Švajcarskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori po 200.000, a u BiH više od milion Srba.

Realizacijom ove ideje ojačao bi se i naš nacionalni i državni identitet na čemu oduvek zavidimo Izraelu, Irskoj, Italiji ili Jermeniji, na primer, koja je, prvenstveno zahvaljujući naporima dijaspore, ubedila parlamente Velike Britanije, Nemačke i SAD da osude osmanski genocid nad jermenskim narodom učinjen pre jednog veka. S druge strane, naša dijaspora bi, možda, prvi put osetila da matična država ne brine samo o tome kako da što više njihovih para privuče u Srbiju, već i da se brine o njihovim željama za širim učešćem u društvenom životu svoje postojbine.

Izvor. www.novosti.rs

cest

Podeli članak

Komentari