Izgleda da smo, čim progovorimo „naš“ jezik u inostranstvu „naši“, a na Balkanu merkamo svaki akcenat i svaku reč.

– Moj sin radi u Nemačkoj kao konobar, mi smo etnički Hrvati iz Hrvatske. Neki dan je imao veći bakšiš nego inače. Pitam ga otkud mu taj dan toliko bakšiša a on kaže: „Bili neki naši pa mi pročitali ime na kartici i častili me“. Upitam ga odakle su, mislim sada će reći da je neko iz Zagreba, Splita, Dubrovnika, Osijeka… on mi odgovori: „Iz Užica, Srbije“. Dakle, potvrđujem da smo u inostranstvu naši – objavljeno je na fejsbuku, Stranica ljubavi izmedu Srba, Hrvata i Bosnjaka. Širimo ljubav a ne mrznju.

Za ove Užičane dovoljno je bilo da vide „naše“ ime, pa da se obraduju i pozamašno počaste konobara.

I nije retkost da eks-jugoslovenski mediji objave priče o kolegama i prijateljima različitih nacionalnosti sa naših prostora koji se susretnu na nekom poslu ili fakultetu, pa se sprijatelje i jedni drugima pomažu.

Ali zato, na relaciji Beograd – Zagreb – Sarajevo samo pršte nacionalistički komentari i odmeravanja.

Možda nas i dalje veže sećanje na neku zajedničku državu, pa komšijske konfliktne odnose doživljavamo kao da još živimo u njoj, kao interno pitanje i „našu stvar“ na koju zaboravljamo kada odemo malo dalje, a možda nas jednostavno samo spaja jezik i činjenica da makar na trenutak možemo da ga progovorimo s neznancem kada smo u Nemačkoj, Italiji, Americi…

– Svi smo mi ratom rastureni na sve četri strane sveta. Jedni druge pomažemo, družimo se, živimo u ljubavi i poštovanju. A zašto? Zato sto šmo potpuno sigurni da jedni druge nikada nismo mrzeli. Političari, oni su stvorili veštačku mržnju, to je jedina istina. Znate: svaka ptica svome jatu leti. I još nešto, svi mi u inostranstvu nismo dopustili da nam dušu zatruju mržnjom, to je velika istina. Dragi prijatelji i komšije, širom bivše nam Jugoslavije, mi smo isti narod, govorimo istim jezikom, a religija je intimna stvar svakog pojedica. Živeli – glasio je jedan od komentara na ovaj post.

Sa tim da smo svi jedan narod mnogi se ne bi složili, ali pitanje koje je postavila jedna Snežana definitivno je na mestu: „Nikad mi neće biti jasan razlog zbog kojeg su vani svi u ok odnosima, a na Balkanu svi divljaci?“

– Jako je tuzno sto nas daljina vezuje a blizina razdvaja – napisala je Irena.

Izvor:Telegraf(M. B.)