Home / FOTO RAZGLEDNICA / MAJA VERMEZOVIĆ: „NEKADA JE TRG BIO CENTAR SVETA“

MAJA VERMEZOVIĆ: „NEKADA JE TRG BIO CENTAR SVETA“

OT:  Odrasli ste i živite u Užicu. Možete li da nam ispričate nešto o svom detinjstvu i Užicu sada. Koliko se promenilo?

– Kao rođena Užičanka mogla bih puno toga da kažem o Užicu nekad i sad. Od naših starijih sugrađana sam čula simpatičnu opservaciju da se Užice značajno razlikuje u periodu kada je bilo Titovo i kad je to prestalo da bude. Tako da se i deo mog detinjstva može podvesti pod taj period „Titovo“ za koji me vezuju brojne uspomene.

14348936_10210786004956245_826481475_n-png

Naime, završila sam osnovnu , srednju i muzičku školu u Užicu i za sve vreme školovanja učestvovala sam u brojnim društvenim aktivnostima koje su zapravo i najlepši deo tog perioda… Koncerti , festivali muzičkih škola , kulturni događaji, dramski studio pri Narodnom pozorištu, odbojkaške utakmice sa klubom „Jedinstvo“ tadašnjim državnim prvakom. I gde god bi se pojavili sa ponosom smo mogli da kažemo da smo Užičani. Za mene lično bio je to jedan sadržajan i dinamičan period . Što se tiče samog grada posebne uspomene me vezuju za Gradski trg, tadašnji Trg partizana koji je bio stecište da kažem svih događanja… Mi smo ga zvali centar sveta. Okupljala se omladina nakon šetnje glavnom ulicom i tačno se znalo ko gde stoji , odnosno gde mu je mesto.I gde god bi se kretalo svi putevi su vodili ka trgu. Odatle bi se parovi uputili ka gradskoj plaži gde su se na klupama i mostovima mogla naći ispisana ili isklesana imena zaljubljenih, a i Đetinja čuva mnoge tajne. Kafića kojih je bilo malo nam nisu bili predmet interesovanja. Ono što je meni i mom tadašnjem okruženju bilo posebno atraktivno je tzv. Art klub leti na plaži kod Hidrocentrale, a zimi u sali tadašnjeg bioskopa gde su često gostovale poznate rok grupe ili je di džej , legendarni Zoran Filipović Fipa vršio odabir muzike i puštao nam. I baš na tom mestu su se rodile mnoge ljubavi, a i svima je bilo lepo biti i u društvu malo starijih, jer je zastupljena različita starosna struktura. Najraniji period detinjstva me najviše vezuje za moju ulicu u blizini Osnovne škole „Nada Matić“ gde i danas živim a takvih je bilo u čitavom gradu.Tokom dana posebno u periodima raspusta mogla se čuti uvek dečija graja.

7972_689890791038156_1684432433_n

Organizovale su se brojne društvene igre koje smo i sami osmišljavali kako zimi tako i leti. Neretko smo se i povređivali ali je to sve bio sastavni deo detinjstva i odrastanja. Posebne drage uspomene nosim iz Krčagova gde sam kod majčinih roditelja provodila dosta vremena. Ono po čemu pamtim Krčagovo je kasarna puna vojske koje uspavljuje i budi truba prema kojoj smo se i mi upravljali , vojnici na straži sa puškama na ramenima čuvaju naš mir i miran san, a nedeljom dobiju slobodno vreme i kao reka se slivaju preko Dovarja ka gradu da se trotoarom od njih nije moglo proći. I fabrika „Prvi partizan“ sa svim svojim organizacionim celinama je radnim danima u 14.00 časova puštala kući kolone zaposlenih koji su se mogli videti sa obe strane kolovoza i nije se pogledom mogao propratiti početak i kraj kolone. Na detinjstvo me i tekako asociraju i Štamparija „Dimitrije Tucović “, čuvene Kožara i Mlekara , Valjaonica bakra i aluminijuma, Konfekcije „ Kadinjača“ , „Desa Petronijević“ i „Frotex“ sa brojnim osvojenim nagradama po sajmovima u zemlji i inostranstvu…itd. Danas se mnogo toga promenilo i ono što je ostalo više nije isto. Gradski trg su zamenili klubovi i diskoteke,kulturna dešavanja posećuje određeni krug ljudi, odbojka i drugi sportovi nisu više u šampionskim redovima, u ulicama više nema dečje graje gde bi ih poneki umoran radnik zamolio da se utišaju dok prođe vreme odmora , sudbina kasarne je još uvek neizvesna od značajnog vojnog centra koji je zarastao u korov do integrisanog Univerziteta …. i čeka se. Titovo Užice nekada jedan od značajnijih privrednih gradova u bivšoj Jugoslaviji a danas Užice grad koji napušta svaka četvrta mlada osoba , grad sa visokom stopom nezaposlenosti i brojnim napred navedenim fabrikama od kojih su ostali samo zidovi…

OT: Da li biste vi nešto promenili u Užicu?

– Da, promenila bih. Poražavujuća je činjenica kada prva asocijacija na Užice u nekim drugim sredinama bude aerozagađenje I problem sa vodom. To je ono što nas tišti već duže vreme. Ne mogu da kažem da smo mi sami krivi za to jer protiv nekih prirodnih pojava ne možemo, ali ono gde ljudski faktor može da ima značajnu ulogu je da se nađu načini da se ti problem prevaziđu. Neki koraci su već načinjeni I potrebno je još strpljenja , vremena I podrške od viših nivoa odlučivanja, pre svega mislim na Republičke organe vlasti. Posebno bih afirmisala mlade I uspešne ljude a ima ih ne mali broj koji sa ponosom zastupaju naš grad u sferi nauke , istraživanja i stvaralaštva uopšte. To je I jedan od načina da nam se ti isti mladi vrate nakon završenih studija I daju sutra doprinos u razvoju svoga grada. Takođe bih pružila šansu mlađim generacijama, prvenstveno stručnim i obrazovanim, a ne politički podobnim da budu na raznim nivoima rukovođenja.

14302603_10210786025356755_1931675570_n-png

OT: Čime se sve trenutno bavite?

– Već petu godinu radim u Specijalnoj bolnici “Čigota” na Zlatiboru na poziciji Menadžera marketinga i prodaje. Prethodno radno iskustvo je vezano za turističku agenciju, banku i obrazovanje gde sam bila angažovana kao asistent na fakultetu za turizam I hotelijerstvo čiji sam student poslediplomskih doktorskih studija. Već drugi mandat sam odbornik u Gradskoj skupštini u kojoj sam u prethodnom mandatu par meseci bila član Gradskog veća za vanredne situacije . Ono što sa ponosom želim da istaknem je da struka treba I mora da bude iznad politike, a bavljenje politikom da bude u funkciji ostvarenja opštedruštvenih ciljeva i u službi naroda.

529482_643215322372370_1635236554_n

OT: Čigota je poznata po programu za mršavljenje za naše najmladje sugradjane. Možete li nešto više da nam ispričate o tome?

– Čigota je ustanova koja se već 52 godine uspešno bavi prevecijom , dijagnostikom I lečenjem bolesti štitaste žlezde, a nepune tri decenije prevencijom I lečenjem bolesti metabolizma, odnosno gojaznosti. Program “Čigota” koji je namenjen odrasloj populaciji prošlo je oko 45 000 korisnika I na bazi njihovih iskustava I rezultata koncipiran je program “ Čigotica” čiji je cilj prevencija I lečenje gojaznosti kod dece I adolescenata I kao takav je prepoznat od strane Ministarstva zdravlja I RZFO-a. Stoga, deca uzrasta od 12 – 18 godina koja imaju problem sa viškom kilograma imaju pravo da na uput ( o trošku RFZO-a) provedu 15 dana u Čigoti. U narednom periodu očekujemo odluku kojom će se boravak povećati na 21 dan. Ono što je bitno je da izabrani lekar pedijatar prepozna problem I da preporuke i uput za boravak kod nas. Za prethodnih 8 godina koliko se sprovodi ovaj program za mlađu populaciju ostvareni su izuzetni rezultati. Cilj I jeste da se od najranijeg perioda steknu zdrave životne navike , da se preduprede kasniji ozbiljniji zdravstveni problem koje gojaznost nosi I da imamo zdravu naciju. Gojaznost nije estetski problem već je dijagnoza I ako se kao takva na vreme konstatuje veće su mogućnosti sprečavanja ozbiljnijih posledica. Danas se svako treće dete smatra gojaznim , a tendencije su da bi to moglo biti I svako drugo. Stručni tim Čigote na čelu sa specijalistom pedijatrije I subspecijalistom dečje endokrinologije uspešno se bavi ovim problemom. Deca koja prođu kroz ovaj program odlaze sa evidentno boljim rezultatima, naučena na potpuno drugačije odnosno zdrave životne navike I puna samopouzdanja. Osim prevencije I lečenja bolesti štitaste žlezde I bolesti metabolizma, Čigota ima itekako razvijenu fizikalnu medicine I rehabilitaciju gde se naši sugrađani oporavljaju nakon operacija kuka, kolena I drugih traumatskih oboljenja. Takođe su na raspolaganju polikliničke usluge u vidu konsultantskih pregleda stručnjaka iz Kliničkog centra Srbije I Medicinskog fakulteta iz Beograda u oblastma: endokrinologije, endokrine hirurgije, neurohirurgije, kardiologije, vaskularne hirurgije I radiologije čime se znatno skraćuje vreme čekanja na pregled u većim administrativnim centrima u Srbiji.

14079568_1451512098209351_5812760225927905845_n

OT: Za kraj – Šta biste poručili čitaocima našeg portala?

– Poruka za čitaoce portala je da izvorni Užičani budu još bolji Užičani, da oni koji žive I dolaze u Užice se osećaju kao pravi Užičani, jer na takav način ćemo zajedno dati svoj doprinos unapređenju grada I poboljšanju kvaliteta života. Želela bih da društvene mreže zamene društvene igre , noćne klubove I lokale zameni Gradski trg … Pozvala bih sve one koji su napustili i napuštaju naš grad da i sami daju doprinos da vratimo Užice u period sa početka ovog intervjua i kad požele da se vrate u Užice znaćemo da smo uspeli.

Razgovor vodila: Ivana Ivanović
Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/