Home / FOTO RAZGLEDNICA / Lepa sela puna otpada- „Srpska posla“ na primeru Rupeljeva

Lepa sela puna otpada- „Srpska posla“ na primeru Rupeljeva

Ogledalo i odraz naše nekulture i nedovoljno razvijene svesti odnosa prema okolini jesu i divlje deponije koje, uprkos tome što se poslednjih decenija u javnosti sve više govori upravo o tom problemu i njegovim posledicama, i dalje niču na sve strane. U urbanim sredinama se obično vrlo brzo i dosta efikasnije reaguje na njih, upravo zbog  reakcija javnosti i brze inervencije komunalnih inspekcija i službi, dok u ruralnim sredinama problem dobija dodatnu dimenziju kako prećutkivanjem, tipa „nije na mom imanju“ do procedure koja produžava vreme njihovog uklanjanja.  A takvih deponija, čak i po više njih, ima u gotovo svakom selu.

Divlje deponije bile su povod da posetimo jedan deo sela Rupeljevo, nedaleko od Požege, a samo nekoliko stotina metara od skretanja sa magistralnog puta od Požege ka Užicu, naišli smo na prvu, i kako se kasnije utvrdilo, najveću od nekoliko njih duž puta kroz selo. Otpad, čak i onaj organskog porekla,  i smeće u velikoj količini od ivice puta nabacano se nizbrdo skoro do same Đetinje, a velikim delom je to i smeće rasuto iz džakova koji su pukli vremenom ili nisu zatvoreni, što govori o tome da se sve to skuplja u domaćinstvima i onda planski dovozi  i lageruje upravo tu.

Predsednik Mesne zajednice Rupeljevo, Veljko Milčanović, kaže da  kod njih u selu, a kako pretpostavlja „znajući naš mentalitet“ da je ista situacija gotovo svugde u Srbiji ima nekoliko divljih deponija, a da je njihovo postojanje „jedna od stvari zbog kojih krivci ne žive daleko pa je dovoljno reći „tamo neko“, već je potrebno da se sami seljaci međusobno zagledaju u oči jedan drugom“:

-Ne mali broj puta lično sam video da se kroz prozor od automobila izbacuje smeće, a to znači da ovde žive građani nemaju naviku da , budući da dosta njih radi u Požegi, odnese otpad u kontejner kad pođu na posao, već je lakše baciti gde bilo, samo ne isped svoje kuće i tamo gde treba. Ne kažem da je to većina , već hoću da skrenem pažnju da ima i takvih.

Milčanović kaže da je na ulasku u selo ranije postojao veliki kontejner,  i da su građani tu odlagali uglavnom kabasti i građevinski otpad, ali i „to se u nekim slučajevima bacalo bez poštovanja reda, pa se dešavalo da ga ima više oko kontejnera nego unutar njega“, tako da ga je nadležno preduzeće pre više godina odatle i povuklo.

-Za nove kontejnere verovatno nema novca, budući da je više puta bilo reči o njihovom postavljanju po selima oko Požege, ali se to kod nas nije desilo, a na svako pitanje o tome odgovor je da su problem finansije-kaže Milčanović, i dodaje da će, tokom ove jeseni, udruženje građana „Takiša“ koje okuplja deo stanovništva povući konkretne poteze kada je u pitanju svest građanstva:

-Kako je ove godine jedan od članova udruženja diplirao na fakultetu za zaštitu životne sredine, uz njegovu pomoć, realizovaćemo dugogodišnji plan „opismenjavanja „ ljudi po ovom pitanju. U planu nam je da štampamo brošuru koja će se baviti tom temom, a odnositi baš na naše selo, u kojoj će biti predstavljene posledice zagađenja životne sredine, i da to podelimo stanovništvu.  Nadamo se da će ta vrsta apela bar donekle uroditi plodom, i da će ljudi, kad se suoče sa činjenicama, razmisliti sami o sebi.

Neposredno iznad te, najveće divlje deponije u tom delu Rupeljeva, nalazi se klanica, a vlasnik, Ivan Đokić i sam je revoltiran njenim postojanjem:

-Pored klanice imamo i farmu svinja i nikada nismo bacili ništa na taj, krajnje neprimeren način, a ima ih, videli ste po smeću, koji to rade, i to na samo stotinak metara odavde. Mi smo morali da ispunimo sve sanitarne i komunalne propise da bismo poslovali, pa sav otpad, a to nije malo s obzirom čime se bavimo, odvozimo i odlažemo na propisane načine. Ako mi možemo da poštujemo okolinu, smatram da to treba da radi i svako domaćinstvo-kaže Đokić, i dodaje da se i rezervoar  za otpadne vode u sastavu klanice, a koji se opet nalazi po projektu nedaleko od Đetinje redovno prazni specijalnim vozilima za čiju uslugu on redovno plaća.

Jedan od onih koji su takođe revoltirani postojanjem deponija jeste i Miljan Mitrović koji je ovde tek počeo da se „kući“:

-Kao mali sam dolazio ovde tokom svakog letnjeg raspusta i tako zavoleo ovo selo, a nakon babine smrti, nasledivši njenu kuću, odlučio sam da se ovde i doselim. Planiram da se bavim poljoprivrednom proizvodnjom, možda i seoskim turizmom jer svi ovde govore da nam je to neiskorišćeni potencijal i budućnost razvoja, ali ne vidim kako je to moguće ako duž puta imamo nabacano smeće. Planiram da ovde zasnujem i porodicu,  pa ne bih voleo da ostatak života provedem  u okruženju punom otpada.

Ivan Đokić je već počeo da ostvaruje plan o seoskom turizmu, pa zajedno sa suprugom brine o renoviranoj staroj kući opremljenoj za potrebe turista, poznatoj „Vili Vinka“:

-Ovaj deo Rupeljeva ima potencijal što se ove vrste turizma tiče, a govori se i o nekoj vrsti saradnje u toj oblasti sa Zlakusom, ali mi nije jasno šta će turiste privući da ostanu ovde ako na prvom koraku u selo vide gomile smeća.

Još nekoliko meštana koje smo zatekli na putu kroz ovaj deo Rupeljeva,  a pored kojeg smo naišli na još dve deponije, govorili su istim tonom i gotovo istim rečnikom: da je velika sramota za selo da se s puta vide gomile smeća, složivšli se da je to „stvar mentaliteta koja je najbolje rešava novčanim kaznama“.

U odeljenju za zaštitu životne sredine u Opštini Požega rečeno nam je da je svojevremeno /2014./ godine izvršen popis divljih deponija na teritoriji požeške opštine, i da je tom prilikom popunjavan upitnik koji je dostavljen od strane Agencije za zaštitu životne sredine RS. Od tada se ništa dalje nije preduzelo u smislu nekog organizovanijeg rada na njihovom uklanjanju ili sprečavanju nastanka, a problem je, nedostatak sredstava. Nadležni za ovu vrstu problema su komunalni inspektori, a načelnik inspekcije , Slobodan Totović kaže da dvojica inspektora, koliko ih ovde radi, postupaju u skladu sa procedurama.

-Poznato nam je da gotovo svako selo na teritoriji opštine ima ovakvu vrstu problema. Građani treba da znaju da mi nismo zaduženi da samoinicijativno utvrđujemo stanje na terenu, ali ćemo , što je u skladu sa opisom poslova, na svaku prijavu i postojanju deponije izaći na teren.Postupak je taj da građani prijave postojanje deponije, nakon čega reagije naša služba izlaskom na teren, i nakon utvrđivanja činjenica, daje se nalog odgovarajućim komunalnim službama da se one uklone. Koliko god se u javnosti pričalo o ovom problemu i koliko god se apelovalo na svest građana da vode računa o životnoj sredini, izgleda da smo, praktično, još uvek daleko od toga da se takve priče sprovedu u praksi.

Izvor: pasaz.rs / Milunka Nikolić

 

 

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs