Home / FOTO RAZGLEDNICA / KAMENE PLOČE IZ IVANJICE ODLAZE U ZABORAV

KAMENE PLOČE IZ IVANJICE ODLAZE U ZABORAV

Čuvene kamene ploče iz ivanjičkog sela Maće kojima su se pokrivali krovovi sve ređe se mogu videti na kućama i polako klize u zaborav.

Ovaj građevinski materijal se više od dva veka vadio iz majdana u ovom selu i čitave povorke volovskih kola ili traktora su dnevno odlazile odavde, najviše između dva svetska rata.

Maćanskim pločama pokrivale su se kuće, mlekare, štale, vodenice i crkve u zapadnoj Srbiji, a najviše u Ivanjici, Arilju, Požegi i Užicu. 

Marković Dobrosav, jedan od poslednjih majstora majdandžija iz sela Maće, kaže da se danas ovaj majdan ne koristi jer je zatrpan nakon odrona i poplava koje su zadesile ovaj kraj osamdesetih godina.

 „Ovde se taj kamen vadio još pre dvesta, možda i trista godina. Kuća brvnara u kojoj živim je pokrivena njim, a iznad vrata stoji upisana godina izgradnje – 1804. Zatrpani majdan se danas nalazi u privatnom vlasništvu više porodica, a jedan deo je kupilo privatno preduzeće i ne zna se da li će ponovo proraditi“, ispričao nam je Marković.

 On dodaje da je potrebna velika veština da se iz kamenog bloka, koji je prirodno sastavljen iz slojeva, iscepaju i naprave ploče. „Zanat sam naučio od svog oca Radojka. Iscepane ploče su se bušile probojcem na dva mesta, a potom se ukivale ekserima na drvene prečke na krovu. Kad sam počinjao pokrivanje, morao sam znati sa koje strane duva vetar, da bih otpočeo red. Ivice krova su morale podilaziti pravilno da ih vetar ne bi zakidao“, objašnjava Marković.

Boju ovih ploča je teško opisati rečima, moglo bi se reći da su modro-plave, ali ponekad su i svetlo-sive. Naime, posmatraču se čini da menjaju boju u zavisnosti od doba dana ili jačine sunca. Sve ovo čitavom predelu sa ovim kućama daje poseban šarm i misterioznost.

 Saznali smo da je jedno preduzeće iz Beograda imalo nameru da melje ovaj materijal i pravi blokove. Međutim, nakon analize ustanovili su da ovaj kamen sadržu neku vrstu masnoće sličnu nafti koja sprečava postupak vezivanja nakon mlevenja. Prisustvo ove masnoće bi moglo objasniti zašto se posmatraču čini da ploče menjaju boju.

Danas se u brdskim krajevima ovog dela Srbije često mogu videti napuštene ili porušene kuće koje su propale usled odlaska stanovništva, međutim neuništive maćanske ploče su na ovim ruševinama ostale čitave pa se tako često mogu naći u prodaji na oglasima.  

Dobrosav Marković tvrdi da su ove ploče vrlo otporne na jak vetar ili grad, jer su, za razliku od modernih crepova, ukovane ekserima na konstrukciju krova. „Trg oko nekadašnjeg Titovog spomenika u Užicu bio je popločan specijalno pravljenim kockama od ovog kamena, a u tim radovima je učestvovao kao majstor i moj otac. I trg u Guči je bio popločan ovim kockama. Nažalost, omladina je otišla iz ovog sela tako da nas majstore majdandžije nema ko da nasledi“, požalio se naš sagovornik.

Saznali smo i da je jedan naš gastarbajter pateći od nostalgije za rodnim krajem prevezao čak u Ameriku maćanske ploče i tamo sebi pokrio kuću, a napravio je sebi i nadgrobni spomenik sa ovim materijalom.

Stanovnicima zapadne Srbije koji i danas žive ispod ovih kamenih ploča poznato je i to da one oslabljuju signal mobilne telefonije, pa često moraju da izađu van kuće da bi telefonirali.

Puno se još  zanimljivih stvari može ispričati o ovim pločama, jer se život  u ovim krajevima trista godina odvijao pod njima, ali ne mogu sve stati u novinarski tekst.

 Zato treba zaključiti da barem jedan broj objekata kao što su brvnare ili vodenice treba zaštititi, na način kako je to urađeno u nekim mediteranskim zemljama koja imaju slična naselja ili krajeve sa krovovima od kamena. Strani turisti neće uživati posećujući predele sa objektima pokrivenim modernim crepovima kakvih ima svuda u svetu. Ali, sigurno će im ostati u sećanju maćanske ploče misteriozne boje.

Piše: Dejan Veselinović
Užice – Oglasna Tabla

Pratite nas

Komentari