Home / FOTO RAZGLEDNICA / Hrabri vatrogasac: Nisam mogao da napustim kolege

Hrabri vatrogasac: Nisam mogao da napustim kolege

U JEDNOM trenutku užarena greda se stropoštala na mene i pao sam sa merdevina. Kolege Momir Borović i Miladin Stevanović su bili sa mnom u potkrovlju, a situacija je u tom trenutku bila zaista loša. Ne postoji razlog zbog kog bih ih ostavio same. Ne postoji prepreka, zbog koje bi oni ostavili mene, nikada. Zato sam se vratio.

Ovo je za „Novosti“ ispričao vatrogasac Dragan Vujović (50) koji je u noći između nedelje i ponedeljka povređen dok je gasio požar u zgradi u naselju Turica u Užicu. Ceo poslednji sprat i krov višespratnice nestali su pod ogromnim plamenom. Vujović je istrčao iz buktinje. Njegova uniforma je gorela na leđima i vratu. Umesto da zatraži pomoć, ovaj Užičanin je uzeo novu bocu sa kiseonikom. Vratio se bez reči u užareno grotlo. Tri časa kasnije, kada je bilo jasno da su životi svih stanara sačuvani, a materijalna šteta svedena na najmanju moguću meru, zatražio je pomoć lekara.

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Užice su tokom jedne od svojih najtežih i najopasnijih intervencija u poslednje vreme još jednom pokazali „od kakvog su materijala“ napravljeni. Hrabrost, neukaljana čast, plemenitost, to su oni.

– Ovo je kolektivni posao. Niko ništa ne radi sam. U tome je čar ovog poziva. Nečije ruke i glas uvek su tu, pored glave, u vatri i vodi – objašnjava vatrogasac Dragan Vujović, skromno i obazrivo, da reči ne pokvare ono što se u srcu valja. – Naši su odnosi posebni. Posao nam je da spasavamo ljude i materijalna dobra. Ulog je takav kakav jeste, pa se pitanja o požrtvovanju ne postavljaju. Sigurno je tek da si nemoćan, samo ako si sam. A mi smo velika porodica, neraskidivo bratstvo.


Vujović (u sredini) sa kolegama iz jedinice

Dok je užička vatrogasna porodica na poslu, njihove supruge i deca su kod kuće. Familije se međusobno druže, tu su jedni za druge. I u paklenoj noći, Draganova supruga Olivera, sin Filip (25) i ćerka Anđela (23), u mislima su bili tu, u Turici, usred grotla, iščekujući ishod. Kao i sve porodice ostalih hrabrih Era.

– Naši kod kuće znaju kakvi im ponekad dođemo, posle intervencije. Često nismo na dečjim rođendanima, na slavama. Ponekad ne možemo odvesti decu u školu i provesti dan u miru sa najmilijima. Bez razumevanja naših porodica bilo bi besmisleno biti vatrogasac samo jedan dan. Porodice su stub ovog posla. Da nemam podršku supruge i dece, ne bih bio vatrogasac ni trena – dodao je Dragan, punih 27 godina u službi Užičana i svih žitelja regiona gde pomoć ovdašnje brigade stiže.

Dragan je ovog puta imao sreće. Da bi njegove ruke bile tamo gde treba, „zaradio“ je opekotine drugog stepena. Dok ove povrede zaceljuju, o njima, tako kaže, ne vredi trošiti reči. Jednostavno, završilo se dobro. A u grotlu užarene zgrade bilo je daleko od dobrog…

Dojava o požaru, zakasnela, stigla je u 22.52. Dva vozila sa šest vatrogasaca bila su na licu mesta tri minuta kasnije. Dok su pristizale ostale kolege iz Užica, Arilja, Požege i Čajetine, stanari zgrade su evakuisani na bezbedno. U poslednji čas. Vode u hidrantima nije bilo. Doneta je odluka da se na poslednji, peti sprat u plamenu, uće kroz užareni metalni otvor, kalkan. Videlo se odatle, da su ceo sprat i krov, na oko 300 kvadratnih metara, zahvaćeni velikim plamenom. Gasili su vatrogasci plamen u svih pet stanova. Gasili su i hladili jedni druge, dok su užarene grede i vrela voda padali po njima.

NAJTEŽI DAN U KARIJERI

UŽIČKA vatrogasno-spasilačka brigada sa načelnikom Sašom Cicvarićem na čelu broji 107 operativnih ljudi u regionu. U užičkoj četi ih je 36. Oni su svakodnevno, na ogromnom terenu, izloženi ekstremnim naporima. Gasili su požare na Tari, u „Prvom partizanu“, a svaki dan i noć, nose novu opasnost…

– Moj najteži dan na poslu bio je 22. jul 2016. godine. Tada je u gašenju jednog objekta teško povređen kolega Miodrag Sarvanović. Krov i konstrukcija su pali na njega, a taj prizor i uzburkana osećanja u srcu nikada neću zaboraviti. Kolega je posle godinu dana lečenja ponovo u stroju – kaže Dragan, sin vojnog vatrogasca.

Izvor:novosti.rs/Nikola Janković

Podeli članak

Komentari