Home / FOTO RAZGLEDNICA / DRINA, DIVLJA SMARAGDNA LEPOTICA

DRINA, DIVLJA SMARAGDNA LEPOTICA

CECA

Vekovima linija sudara Istoka i Zapada, neobično zelena, bistra, krivudava i snažna reka Drina danas na svojim talasima nosi najveselije karavane regata kroz uzbudljivu prirodu, zbog čega je postala omiljena destinacija boema i avanturista

Nekada je bila poprište istorijski važnih bitaka i delila Istočno i Zapadno rimsko carstvo, pa Austrougarsku i Srbiju, danas je Drina granica između Srbije i Bosne i Hercegovine.

Skoro čitavim tokom Drina useca planinske masive praveći klisure, da bi sasvim neočekivano ušla u ravnicu i kao vešt glumac potpuno promenila svoj karakter. Njena ćudljivost uspe da prevari i najpronicljivije, ali njena lepota smekšava i najokrutnija srca.

Prelepo jezero Perućac na Drini i najprobirljiviji obožavaoci pecanja nazivaju svojim rajem, dok sa splavova i obala spokojno, u najdubljem miru, love krupnu drinsku ribu i odmaraju pogled na smaragdnoj površini vode kristalnog sjaja.

Ipak, odvažni učesnici regata tvrde da je upravo njima najlepše na Drini kada ih zapljuskuju njeni talasi, a brza reka nosi čas levo, čas desno niz uzane kanjone.

Obično im tada zastaje dah od naleta adrenalina i osećaja strahopoštovanja kada od litica visokih 1 km jedva uspeju da nazru komad plavog neba i orlove u nesputanom letu.

Uvek uzbudljiva Drina rađa se spajanjem hladnih i brzih planinskih reka Tare i Pive kod Šćepan Polja, u Crnoj Gori. Odatle je svom snagom probila sebi put ka Bosni i Hercegovini, a kasabama koje su nicale na njenim obalama dala posebnu istorijsku vrednost.Nakon uzbudljivog spusta, regataši po pravilu kampuju na obalama Drine, vesele se uz roštilj, piće i trubače, spavaju pod vedrim nebom i udišu čist vazduh kojeg donosi vetrić iz šuma planine Tara.

PUNA KUCA

Jedna od najslavnijih varoši na Drini je Višegrad, u kome se na reci uzdiže poseban ukras od belog kamena – čuveni stari most velikog vezira Mehmed paša Sokolovića. Još čuvenijim učinio ga je književnik Ivo Andrić u romanu “Na Drini ćuprija”, za koga je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Drina ulazi u Srbiju pojačana snagom Lima koji se u nju uliva pre granice i pravi Međeđansku klisuru, jednu od dve najveće na ovoj reci.

Odavde ona još dugo vijuga graničinim predelima Srbije u kojima je priroda raskošno lepa, biljni i životinjski svet izuzetno bogat, a sama Drina – najlepša.

Tu se, uokvirena mrkim strmim liticama, nalazi i najveća drinska klisura, Klotijevačka, dugačka 38km.

Kanjon vodi dalje pravo na jezero Perućac, nastalo kada je moćna Drina ukroćena branom. Iako veštačko, ovo je jedno od najlepših jezera u Srbiji. Nad njime se gotovo vertikalno izdiže planina Tara čineći jezersku boju još intenzivnijom, a njega još lepšim.

Drina kroz jednako lepe predele nastavlja da vijuga sve do Loznice, gde se pretvara u mirnu ravničarsku reku i u prozirnom magličastom isparenju nekako lenjo uranja u Savu kod Sremske Rače, kao da nikada nije ni bila ona divlja, neobuzdana reka.

perucac jezero lake

Spokoj jezera Perućac

Veći gradovi kroz koje Drina protiče su: Foča (Srbinje), Goražde, Višegrad, Bajina Bašta, Ljubovija, Zvornik, Loznica.

Veće pritoke sa leve strane Drine su: Sutjeska, Bistrica Prača, Drnjača i Janja, a se desne: Ćehotina, Lim, Rzav, Ljuboviđa i Jadar.

Na Drini su izgrađene tri hidroroelektrane: u Višegradu, Bajinoj Bašti i Zvorniku.

Danas jednu trećinu Drine čine jezera, to je donekle narušilo njen prirodni izgled, ali i sama jezera plene lepotom.

Jezera na ovoj reci su Višegradsko, Perućačko i Zvorničko.

Drina u narodnoj tradiciji

Reka Drina uvek je značajno određivala živote ljudi koji su se skrasili na njenim obalama. Uticala je na mnoge običaje, inspirisala nastanak brojnih pesama i drugih umetničkih dela, a kako je zbog reljefa kroz koji protiče izuzetno nepredvidiva i krivudava, u narodu je ovekovečena i izrekom “Ko će krivu ispraviti Drinu?!” koji se koristi kada se ukazuje da je neki posao uzaludan.

Narodna tradicija naglasila je još jednu njenu važnu odliku – nestvarno zelenu boju. Nekada su je nazivali “Zelenika”zbog boje koja je toliko intenzivna, kao da neki posvećeni slikar neprestano u nju sipa svoje tempere.

Kada ste već ovde, ne propustite…

Drinske regate u letnjem periodu: krajem juna regata za osobe sa invaliditetom, prvog vikenda jula počinje Loznička, druga subota jula pripada regati u Ljuboviji, sredinom jula na redu je Studentska regata, a u poslednjih deset dana jula organizuje se najmasovnija Velika Drinska regata u Bajinoj Bašti.

Tokom regate koja vodi do Perućca, videćete rečicu Vrelo, jednu od najkraćih reka u svetu, dugačku samo 365 m, pa se za nju kaže da je “duga kao godina”.

Planina Tara, odnosno, Nacionalni park u svako doba godine, ostaviće vas bez daha svojom čarobnom prirodom.

Posetite manastir Rača iz 13. veka, zadužbinu kralja Dragutina.

Tara se skoro dodiruje sa Zlatiborom, a na putu do njega naići ćete na Drvengrad, etno selo Emira Kusturice. U ovom kraju ne treba propustiti vožnju Šarganskom osmicom u starom vozu koga i dalje zovu kao nekada – Ćira.

Na obližnjim planinama uživajte u mirisima i ukusima koje će obradovati jela spremljena kako nalaže tradicionalna kuhinja.

Lažijada, zaista neobična manifestacija, koja se organizuje u Drlačama kraj Ljubovije, u prvoj polovini jula i predstavlja takmičenje u izgovaranju laži.

Izvor: www.serbia.com

cest

Podeli članak

Komentari

BAJINA BAŠTA, 18 - 22. jul 2018.