Home / FOTO RAZGLEDNICA / Drastična promena zakona u Srbiji: Svaki roditelj koji je udario dete mora da zna ove 4 stvari

Drastična promena zakona u Srbiji: Svaki roditelj koji je udario dete mora da zna ove 4 stvari

“I mene su tukli kad sam bio mali i šta mi fali?”. “Batina je iz raja izašla”. “Šta da radim kad mi dete poleti preko ulice? Bolje da ga udarim ja, da nauči, nego da ga udare kola”. Te i rečenice slične ovima svakodnevno čujemo od roditelja. A slagali se sa njima ili ne, uskoro će postati suvišne jer batine ni pod kakvim izgovorom neće biti dozvoljene.

Prema rezultatima istraživanja „Determinante nasilja nad decom u Srbiji“, UNICEF, 2017, oko 70 procenata dece doživelo je makar jedan slučaj psihičkog ili fizičkog nasiljatokom odrasatanja, nešto više devojčice nego dečaci. Uz to, oko 45 procenata dece je izloženo telesnom kažanjavanju i psihičkoj agresiji u porodici kao metodu disciplinovanja, a primena fizičkog nasilja značajno je češća kod dece mlađeg (1-4 godine) nego starijeg uzrasta.

U svetlu ovih informacija, planirane dopune Porodičnog zakona doneće velike promene u svaku porodicu u Srbiji. Ono što je privuklo najviše pažnje je eventualno uvođenje izričite zabrane telesnog kažnjavanja deteta.

– Svrha uvođenja izričite zabrane telesnog kažnjavanja deteta nije razdvajanje dece od svojih roditelja ili slanje roditelja u zatvor već je to prvenstveno prevencija, rana intervencija u zaštiti deteta, obuka i savetovanje o nenasilnim metodama disciplinovanja dece. Važno je razumeti da ljudska prava ne prestaju na „kućnom pragu“ i da ukoliko se zakonom sankcioniše telesno kažnjavanje ili napad na odraslu osobu jednako treba da se sankcioniše i telesno kažnjavanje deteta. Konvencija o pravima deteta i drugi međunarodni dokumenti o ljudskim pravima priznaju pravo deteta na poštovanje ljudskog dostojanstva i fizičkog integriteta, kao i pravo na jednaku zakonsku zaštitu.

Svaka prijava nasilja nad decom treba da bude ozbiljno ispitana, a cilj bi trebalo da bude da roditelji uz pomoć podrške i edukacije a ne kažnjavanja, prestanu da primenjuju nasilne i druge ponižavajuće oblike kažnjavanja. Ukoliko kao društvo želimo odgovorno da se ponašamo prema našoj deci i stvaramo neki bolji svet za njih – bez nasilja, važno je i da kao pojedinci reagujemo i ne okrećemo glavu – kaže za “Žena.rs” Vera Despotović, porodični psihoterapeut.

ŠTA JE SVE TELESNO KAŽNJAVANJE?

Prema UN Komitetu za prava deteta telesno ili fizičko kažnjavanje je bilo koje kažnjavanje u kome se primenjuje fizička sila sa namerom da se izazove izvestan stepen bola ili neprijatnosti, bez obzira koliko da je blag.Većina telesnih kazni podrazumeva udaranje deteta, kao na primer: batine, šamaranje, udaranje po stražnjici rukom ili štapom, kaišem, prutom, a može da uključi i drmusanje ili bacanje deteta, štipanje, šutiranje, čupanje za kosu i slično.

A KAKO VASPITAVATI DETE BEZ BATINA?

Ovom prilikom ćemo dati neke smernice, koje će biti korišćene i u Školama za roditelje. One mogu pomoći roditeljima da ostanu mirni i izbegnu fizičku ili bilo koju drugu kaznu koja može ostaviti velike posledice na dete. Važno je uspostaviti kontrolu u situacijama kada vas preplavljuje bes i kada gubite kontrolu. Tada se treba skloniti od deteta ili ga pošaljite u drugu prostoriju dok vas ne prođe trenutni poriv da ga telesno kaznite, ili izbrojte do deset pre nego što uradite bilo šta zbog čega ćete kasnije imati razloga da se kajete.

Nakon toga treba razgovarati o tome šta se dogodilo i kako bi mogla situacija da se razreši. Evo nekih primera:

Nikada ne vređajte dete — nemojte ga etiketirati i ponižavati — da li iko može da nauči nešto vredno kada se oseća poniženo? Na primer: „Mislim da postoji način da drugačije uradiš taj zadatak. Hoćeš li da pokušaš?”, umesto „Baš si glup i nesposoban”.

Kritikujete postupak, a ne ličnost deteta. Na primer: „To što si bacila kiflu na pod nije primereno ponašanje”, umesto „Ti si bezobrazno i nezahvalno dete”.

Budete dosledni, čak i u situcijama kada vam se čini da je lakše popustiti.Teško je biti sve vreme dosledan ali pokušajte da vaši metodi vaspitavanja budu svaki dan isti. Česte promene zbunjuju dete. Na primer: Ukoliko ste se dogovorili da dete ne može da dobije sve što poželi, nemojte se pridržavati toga kad ste kod kuće, a u radnji popuštati zašto što vam je neprijatno. Ili, ukoliko ste se dogovorili da dete ide da spava u određeno vreme, nemojte odustajati jer vas mrzi da ga stavljate na spavanje kad imate goste ili kad želite ujutru da spavate duže.

Uključite decu u definisanje pravila (jasna, konkretna i za sve razumljiva), kao i posledice njihovog kršenja. Na primer: Zajednički odlazak u prodavnicu često zna da dovede do problema.

Važno je zbog toga unapred razgovarati sa detetom o tome koje ponašanje je prihvatljivo, a koje ne i do kojih posledica će doći ukoliko se neprihvatljivo ponaša.

Ovakve i mnoge druge situacije će se obrađivati u Školama za roditelje koje će rotitelji posećivati, i gde će imati prilike da stiču određene veštine koje mogu unaprediti njihove vaspitne metode i poboljšati odnos sa svojom decom.

Izvor: virtuelnazena.com

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/