Home / FOTO RAZGLEDNICA / Divlja lepota Zlatara: Pogled na meandre Uvca i let beloglavog supa

Divlja lepota Zlatara: Pogled na meandre Uvca i let beloglavog supa

Zlatar je planina neobične i divlje lepote. Nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na putnom pravcu ka crnogorskom primorju između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Planina je duga 22 km i široka 12 km, sa najvišim vrhom od 1.627 metara. Za sve one koji baš ne preferiraju bučne Zlatibor i Kopaonik, a vole da pešače, voze bicikl, planinare ili da se samo osame u divljoj prirodi, Zlatar je pravo mesto. Dobro i za one željne aktivnog odmora, jer se na ovoj planini i oko nje nalaze prelepa prirodna i istinska istorijska bogastva.

Slušala sam o ovoj planini sve najlepše već godinama od prijateljice Jelene, čija je majka iz Nove Varoši, koja se nalazi podno Zlatara. Ona već godinama letnji, a i poneki zimski godišnji odmor provodi na Zlataru. Možda je moj doživljaj lepota ove planine i jači i bolji, jer nam je ona otkrivala mnoge skrivene kutke. Mnogi su kao i ja obilazili planinu pešice, ali i automobilom, posećivali crkve i manastire, među kojima i biser Mileševu, posetili park prirode Uvac, te Novu Varoš, Prijepolje, Priboj, Brodarevo ili Sjenicu, ali sam ja ostala bogatija i za posetu ljupkim selima, upoznavši vredne meštane i njihove nadaleko poznate kvalitetne proizvode. Ko još nije čuo za čuveni zlatarski sir, odlični kajmak, suyuk, te baklave, heljdopitu, ostale pite i druge đakonije?

Dakle, ko jednom proba čuvene pite Milanke iz Radijevića i baklavu Mubere iz Nove Varoši svakako će poželeti da se vrati „na mesto zločina“. Dobar sir, koji sam naravno donela u velikim količinama, nabavio mi je Jelenin prijatelj i veterinar iz tog kraja Dušan, inače strastveni lovac. Zaslužan je i što sam probala suyuk od divljači, a pošto je zaljubljenik u svoj kraj, znane su mu i mnoge zanimljive priče. Na Zlataru se kalorije ne broje, svež vazduh i organske namirnice začinjene ljubaznošću radišnih meštana iz sela razasutih po proplancima čine da poželite da tamo ostanete zauvek. Ako ne, onda da se vraćate iznova i iznova. Osim sira, sa Zlatara se donose i odlično heljdino brašno od kojeg se pravi čuvena heljdopita, pomenuti kajmak, sudžuk, baklave… Heljdopita je specijalitet užičkog i zlatarskog kraja, pravi se od palačinki od heljde i nadevom od sira, kajmaka i jaja. Sir se može nabaviti za 400-500 dinara po kilogramu, brašno za oko trista dinara po kilogramu, kajmak za oko 1000 dinara, a možete naručiti i pite i baklave, pa da još malo uživate i po povratku s odmora.

Tu je, obavezno, i Nova Varoš. Posetioci mogu da uživaju u izložbama Zavičajnog muzeja i Galeriji Kvadratura kruga, ili da posete Kalipolje, mesto čuvenog boja za nezavisnost Srbije 1876. i 1877. godine. Nova Varoš je smeštena na sredini magistralnog puta Beograd – Bar, na nadmorskoj visini od 1.000 m. Nad njom se izdižu planina Zlatar zatim Javor, Čemernica i Murtenica.

Sir je autohtoni gastronomski specijalitet sa Zlatara. Podneblje ove planine, klimatski uslovi i sastav trava, među kojima se nalaze i brojne lekovite biljke, omogućili su da Zlatarski sir ima poseban ukus. Mleko potiče sa nadmorske visine od 800 do 1.500 metara. Vekovna tradicija u načinu proizvodnje doprinela je da njegova specifičnost bude veća. Tajna proizvodnje je u maloj količini proizvedenog mleka, podsiravanju odmah nakon muže krava, načinu dozrevanja i nadmorskoj visini na kojoj zri. Nije ga moguće industrijski proizvesti u kvalitetu koji ima tradicionalna proizvodnja.

A šta sve možete videti i posetiti na Zlataru?

Prvo, gde se smestiti? Za one koji vole hotelski smeštaj tu je stara dobra „Panorama“, a za one koji preferiraju privatni smeštaj tu su kapaciteti na Babića brdu naspram hotela, ali i na drugim mestima po Zlataru. Neposredno uz hotel “Panorama” nalaze se otvoreni tereni za male sportove (košarka, odbojka, rukomet,mali fudbal). Ispred hotela se nalazi avantura (adrenalin) park i namenjen je svima koji vole zabavu, provod ili aktivan odmor u prirodi. Na 200 metara od hotela postavljen je ski lift (420 m) sa ski stazom dugom 800 metara. Ovo je jedini smeštaj sa zatvorenim bazenom na Zlataru koji je na raspolaganju gostima tokom cele godine. Šteta što Rehabilitacioni centar ne radi, ali dobru kilometražu možete prepešačiti čineći osmicu od hotela „Panorama“ do Rehabilitacionog centra.

Odokativno, trebalo bi da ta ruta ima oko pet kilometara. Izdržljiviji mogu da pešače i okolnim livadama i putevima, a možda i upoznaju domaćine imanja razasutih po proplancima. Za njih je i pešačka ruta do Vodene poljane. Kolima najkraći put do vrha Golo brdo i susedne Velike Krševe je ibarskom magistralom, do Nove Varoši (Beograd – Nova Varoš oko 280 km). U Novoj Varoši skreće se levo prema Sjenici (postoji putokaz) i nakon šest kilometara dolazi do skretanja za Vodenu poljanu (1450 m). Do Vodene poljane vodi solidan makadamski put u dužini od 3,8 kilometara. Put u početku ne obećava i izgleda jako loše, ali se nakon kritičnih 50 metara stanje znatno popravlja. Na Vodenoj poljani koja je dobila ime po mnogobrojnim izvorima vode je i šumska kuća u sastavu “Srbijašuma“ i manastir Svetog Kozme i Damjana, metoh manastira Mileševa.

Vrh je od manastira udaljen oko dva kilometra, samo se prati putokaz ka manastiru Mileševa. Golo brdo (1607 m) se po medijima predstavlja kao najviši vrh Zlatara, ali to nije tačno, najviši vrh je susedna Velika Krševa (1625 m). Vrh je, naravno, krševit, do njega se dolazi pravo sa Golog brda, za nekih 15 minuta.

Etno selo Štitkovo

Etno selo Štitkovo se nalazi podno Zlatara prema Čemernici. Put ka njemu jeste uzak, ali je asfaltiran, a sa obe strane protežu se prelepe leje četinara, karakterističnih za ovaj kraj. Selo je smešteno u uskoj dolini štitastog oblika, koju stvara reka Tisovica i njen izvor Vrelo koje je sa tri strane okruženo brdima. Središnji položaj sela zauzima crkva Svete Trojice, i datira iz 1867. godine. Selo je interesantno i po tome što su u njemu ili živeli ili stolovali čuveni knezovi Raškovići. Smatra se da je patrijarh Gavrilo i podigao crkvu. Danas ovo selo ima malo stanovnika i nijedan nije maloletan, tako da školaraca nema. Štitkovo je pre Drugog svetskog rata imalo biblioteku sa pet-šest hiljada knjiga. Velika škola sagrađena 1887. zvrji prazna i propada, ali i mala novija, takođe. Štitkovo je potpuno zamrznuto u vremenu. Kuće, sušare za meso, štale, pomoćni objekti upravo onakvi kakvi su bili i pre 200 godina. Selo je osnovano još početkom 13. veka, a prema legendi, ime je dobilo po “štitovima” jer se u centru nalazila “fabrika” za proizvodnju oružja – štitova. Kuće – brvnare su pravljene od balvana, koji nisu strugani, već tesani sekirom i ima ih petnaestak. U maloj kafanici možete potražiti osveženje. Prodaju se prirodni sokovi, kao i ostale domaće delicije, a nas je poslužio ljubazni Milojko, pohvalivši se da je ženu poslao na more, a da je za to vreme on skuvao sokove, koje nam je poslužio. Aronija, divlja kupina, malina, jagoda, višnja… ne zna se koji je ukusniji, jer je u flašicama uz sok i pripadajuće voće. Milojko nas je i upoznao s činjenicom da u selu dece više nema, a da je kada je on bio mali u školu išlo preko 400 dece.

Specijalni rezervat „Uvac“ je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Centralnu celinu rezervata predstavlja kanjonska dolina reke Uvac sa pritokama. Jedinstveni zagrljaj prirode, prožimanje vode i kopna koje ih okružuje, kratak je opis tri prelepa jezera: Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog. Nastala su delimičnim potapanjem doline moćne planinske reke Uvac i izgradnjom tri brane. Od brane na Uvačkom jezeru kreću krstarenja meandrima Uvca, dok iznad vas lete moćni beloglavi supovi. Krstarenja koštaju oko 1000 dinara, plus 250 dinara za ulaz u Ledenu pećinu. Vodiči vas vode na neki od vidikovaca, od kojih je najpoznatiji onaj pod imenom “Molitva”, ali ima ih mnogo. Pravo je uživanje sa vidikovaca pored brane posmatrati mesto izuzetne leopte i uživati u zlatarskim specijalitetima i letu moćnih ptica.

U ataru sela Družinića, a u klisuri gde reka Uvac pravi velike meandre na poslednjem nizvodnom rtu, nalazi se lokalitet poznat pod nazivom Jerinin grad. U blizini Uvačkog jezera, u selu Božetići, nalazi se manastir Dubnica. Od brane postoji putokaz ka njemu i svakako ga treba obići. Nikako ne smete propustiti ni turu do Prijepolja i manastira Mileševa, gde vas čeka čarobna freska Beli anđeo. U blizini je i odlični restoran “Kanjon”. Tu je i manastir Banja u Priboju, te crkve brvnare u Kućanima i Radijevićima.

Izvor: Dnevnik, G.Malenović

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs