9.8 C
Uzice
април 11, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Dilema proizvođača maline u Srbiji – krčiti ili ne?

Čačak – Za danas su najavljeni razgovori predstavnika proizvođača maline iz glavnih proizvodnih područja

naše zemlje i ministra poljoprivrede Republike Srbije i njegovih saradnika u Užicu. S obzirom na nezadovoljstvo i najavu protesta proizvođača „crvenog zlata” zbog otkupne cene i nesređene sitaucije na tržištu, zamolili smo dr Aleksandra Leposavića iz čačanskog Instituta za voćarstvo da za agenciju RINA iznese mišljenje o stanju i dilemama sa kojim se susreću svi akteri ove, za našu zemlju izuzetno važne izvozne grane.„Proizvodnja maline u Srbiji poslednjih godina je u velikoj krizi. Kriza je prisutna i u drugim zemljama u kojima se gaji ova voćna vrsta. Najveći uticaj na pad proizvodnje u Poljskoj u ovoj godini imale su vremenske neprilike i odlazak i sve teže pronalaženje radne snage. Takođe, vremenske prilike su uticale na pad proizvodnje i u SAD-u, Čileu, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj” – ističe dr Leposavić, jedan od vodećih srpskih stručnjaka u oblasti malinarstva

Republika Srbija je više decenija lider u svetu, kako po količinama, tako i po kvalitetu proizvedene maline. Često se za malinu kaže da je nacionalna voćna vrsta i da ima strateški značaj za celokupnu privredu (a ne samo poljoprivredu) naše zemlje. Od proizvodnje i izvoza maline, Republika Srbija je u ranijim godinama ostvarivala oko 250 miliona eura, od čega je neto devizni efekat bio veći od 90%. U proizvodnji, preradi i plasmanu maline supstituisano je oko 30 – 35.000 zaposlenih (sa punim fondom radnih časova), jer je povremeno u ovom poslu zaposleno oko 150.000 ljudi. Posmatrano regionalno, više od 2/3 proizvodnje skoncentrisano je u brdsko-planinskom području Zapadne Srbije.

„Pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje maline u našoj zemlji, problemi sa kojima se naši proizvođači i izvoznici susreću su višegodišnji i do sada je veoma malo učinjeno na otklanjanju istih. Zbog neblagovremenog identifikovanja i otklanjanja problema i njihovih uzroka, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u njenoj proizvodnji. Primera radi, u 2016. godini u Srbiji je proizvedeno 83.000 tona maline, dok je ovogodišnja proizvodnja pala na 56.000 tona” – navodi dr Leposavić.

Bukovica kod Ivanjice, malinjak vilameta Sveta Karaklajića/Foto: RINA/G.Otašević

Vremenski činioci su tokom 2017. godine doprineli da veoma mali procenat zasada postigne potrebnu kondiciju a kiše tokom maja, juna i jula ove godine su uticale i na kvalitet plodova. Kao rezultat toga, hladnjačari su veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa a povremeno su neke od njih i obustavljale prijem u hladnjače. Kao opravdanje za ovo, otkupljivači su navodili zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet, neadekvatnu higijenu i odsustvo standarda i slično. Nasuprot tome, proizvođači maline u drugim delovima sveta (zemlje Južne Amerike) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina na svetskom tržištu.

Naime, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede i čileanske agencije „Čilealimentos”, samo u oktobru 2017. godine na američkom tržištu bilo je prisutno smanjenje zaliha smrznute maline od 17% u odnosu na 2016. godinu. Trend smanjenja zaliha je nastavljen i u periodu posle ovoga, tako da je prema istim izvorima smanjenje zaliha ovog smrznutog voća sa 30. septembrom u odnosu na avgust 2018. bilo 7%. Ne treba izostaviti i činjenicu da je vrednost uvežene smrznute maline u SAD u periodu januar-septembar porasla za 29%.

Sve ovo ukazuje da su proizvođači i otkupljivači maline u našoj zemlji veoma često izloženi ciljanom plasiranju pogrešnih informacija koje dovode do zabluda i velikih šteta za obe strane u ciklusu proizvodnje.

Što se tiče stanja u zasadima ove voćne vrste u Srbiji, trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prethodne dve godine, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim malinjacima zbog čega je više od 60% proizvodnih zasada u stanju apsolutne zapuštenosti. Takođe, veliki broj proizvođača je već iskrčio zasade ili to tek namerava da učini. Preostali, kojih je malo, su kao i ranijih godina uradili sve neophodno – posekli stare izdanke, podigli nove, pokosili travu i obavili neophodnu jesenju zaštitu.

Svi izneti podaci i činjenice ukazuju da je pred proizvođačima, dobavljačima hemije i pesticida, otkupljivačima i izvoznicima maline izuzetno težak period. I svi će biti na gubitku ako kao neke od hladnjača i organizatora posla kod nas ne podrže i ostvare korektniji kooperantski odnos sa proizvođačima. Njihovo pravilo je: „Kada je dobro, dobro je svima, ako je loše, podjednako trpimo”. Na sreću takvih primera je sve više i to daje nadu i dobar podsticaj onima koji su na prekretnici – krčiti malinjake ili ne!

Da je sličnih situacija i lošijih godina bilo i ranije ukazuju pioniri ovog posla u Zapadnoj Srbiji. Za njih je važilo da kada svi sade, svoje zasade održavaju u nužnoj meri a da podižu nove i više ulažu u postojeće malinjake kada svi zapuštaju ili krče.

„To je i moj savet u sadašnjim uslovima” – kazao je dr Leposavić za agenciju.

Regionalna informativno novinska agencija

Izvor: naslovi.net

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Dan otvorenih vrata Umetničke škole Užice: prilika za sigurnost u izboru budućeg zanimanja

Oglasna Tabla

Dinstani krompir sa spanaćem: Savršena obrok-salata za posne dane

Oglasna Tabla

Otvoren novi konkurs za medicinske sestre u Nemačkoj

Oglasna Tabla