Home / FOTO RAZGLEDNICA / Danas: Udžbenici i dalje skupi, mogli bi da budu do 30 odsto jeftiniji

Danas: Udžbenici i dalje skupi, mogli bi da budu do 30 odsto jeftiniji

Roditelji dvoje školske dece koji u Srbiji rade za minimalac trebalo bi za udžbenike da izdvoje u najboljem slučaju petinu, u najgorem i više od polovine svojih ukupnih primanja, piše Danas.

Prosečna neto zarada u Srbiji u junu ove godine bila je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 49.226 dinara, pa se postavlja pitanje koliko onima koji primaju prosečnu zaradu ostane za knjige kada podmire osnovne potrebe za život i to samo one koje je država formirajući minimalnu potrošačku korpu od 36.000 dinara ubacila na spisak. Možda dovoljno za jedan komplet udžbenika, koji u zavisnosti od razreda koštaju između 5.000 i 15.000 dinara. U Srbiji je, međutim, i 350.000 onih koji radi za manje od 25.000 dinara.

I dok su roditeljima knjige za školu skupe, ekonomska struka se nije previše bavila finansijskom opravdanošću cene udžbenika. Međutim, i bez toga, smatraju ekonomisti, svakako postoje opcije u kojoj bi udžbenici mogli da budu jeftiniji.

Ekonomista Danijel Cvetićanin kaže za Danas da država može da deli udžbenike i besplatno, ali da to, ipak, sebi ne može da dozvoli. Iako se, kako kaže, nije bavio politikom udžbenika, možda postoji način da država cenu smanji nekom racionalizacijom.

– Konkurencija smanjuje cenu, ali, s druge strane, imate to da sa povećanjem konkurencije dolazi do rasta troškova štampanja – ističe Cvetićanin.

Sve prosvetne vlasti u poslednjih petnaestak godina zalagale su se za jeftinije udžbenike i lakšu školsku torbu, ali mere koje su preduzimali uglavnom nisu urodile plodom. Tako je bez epiloga ostao pokušaj države da odredi maksimalnu maloprodajnu cenu udžbenika, ali i da se ograniči obim školskih knjiga. Broj obaveznih jedinica u udžbeničkom kompletu za osnovnu školu donekle je smanjen, ali se učitelji i neki nastavnici i dalje ne odriču radnih svezaka, za koje je veliko pitanje koliko se koriste u starijim razredima osmoletke.

– Mi smo se kao udruženje roditelja zalagali da se izbace radne sveske iz udžbeničkog kompleta i da nastavnici ne traže ono što nije potrebno. Nedopustivo je da po predmetu ima četiri-pet knjiga, a da se koristi jedna ili nijedna. Ako udžbenici prate plan i program i ako prolaze kroz identičnu proceduru odobravanja, zašto roditelji ne mogu da izaberu knjige koje su jeftinije ili za koje smatramo da su nam dostupne – pita Gordana Plemić, predsednica Udruženja „Roditelj“, napominjući da država mora da obezbedi da se ista izdanja koriste nekoliko godina, kako bi đaci mogli da koriste i polovne udžbenike.

Ona tvrdi da bi postojeći kompleti bili bar za 30 odsto jeftiniji kada bi se iz procedure nabavke izbacili posrednici i kad bi se smanjio broj stavki u kompletima. I ministar prosvete Mladen Šarčević je od dolaska na to mesto najavljivao da će cene školskih knjiga biti jeftinije kada se one budu nabavljale preko đačkih zadruga. Međutim, to rešenje dosad nije dalo ozbiljne rezultate jer je pravilnik o radu zadruga donet nakon što je u školama počela prodaja udžbenika u pretplati, ali i zbog toga što je formiranje zadruga koje bi se bavile ovim poslom mogućnost, a ne obaveza škola.

Izdavači udžbenika cene opravdavaju velikim troškovima i tvrde da ovo nije industrija koja donosi veliki prihod.

Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće Klet i članica Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije, demantuje tvrdnje da je tržište udžbenika vredno 100 miliona evra.

– U Srbiji imate 15 do 17 izdavača, a ne preko 80 kako se govori. Ako saberete ukupne godišnje prihode, dobićete cifru od 27 do 30 miliona evra. Tih 100 miliona o kojima se govori dobili bismo kada bi svi učenici kupovali nove udžbenike. Međutim, 70 odsto đaka u Srbiji koristi polovne knjige ili se snalazi na drugačiji način, uključujući i nedozvoljeno kopiranje – ističe Knežević Orlić.

Ona napominje da u poslednje dve godine nije bilo drastičnih povećanja cena udžbenika i da najnovija izdanja za prvi i peti razred prate postojeće cene. Ukazuje da su udžbenici u Srbiji duplo jeftiniji nego u Hrvatskoj, a čak tri puta nego u Sloveniji, dok je u BiH situacija slična kao u našoj zemlji.

– Nijedna od ovih država ne proizvodi papir, svi ga kupujemo na istom mestu, a troškovi štampe su takođe slični. Ali nije reč samo o papiru i štampi. U izradi udžbenika je angažovano na hiljade autora recenzenata, ilustratora… udžbenik je plod intelektualnog rada velike grupe ljudi i to ima svoju cenu. Ne može svako da piše udžbenik, a taj rad mora da se plati – odgovara Knežević Orlić na pitanje zašto su udžbenici skupi.

Na komentar da izdavači ipak „debelo“ prihoduju od ovog posla, naša sagovornica poručuje:

– Tržište je otvoreno, svako ko želi da se bavi ovim poslom može da osnuje izdavačku kuću i da prodaje udžbenike. To je težak i niskoprofitan posao. Profit je u drugim industrijama, nikako u izdavaštvu – ističe Knežević Orlić.

Komentarišući tvrdnje da izdavači udžbenika imaju sigurno tržište, ona kaže da ga po toj logici imaju i prodavci hleba, mleka, cigareta, piva… Ističe da bi svako veštačko smanjenje cena dovelo do nestašice i pada kvaliteta i navodi primer Grčke, u kojoj udžbenike štampa država, a niko ih ne koristi.

– Jedan privatan čas košta 1.500 dinara, a udžbenik koji se koristi cele školske godine u proseku 600 dinara. Paklica cigareta staje koliko i neke radne sveske. Svi koji kritikuju treba da naprave uporednu analizu i sagledaju realno stanje. Kompleti za niže razrede koštaju između pet i šest hiljada dinara, a za starije razrede su skuplji, jer umesto pet, imate petnaestak predmeta, pa je logično i da više koštaju – smatra Knežević Orlić.

Ona veruje da će ovaj problem biti rešen uvođenjem digitalnih udžbenika, ali napominje da i njihova izrada dosta košta. Procenjuje da nije realno da će država moći da plati licence za sve učenike, ali ukazuje da bar neće biti troškova skladištenja i transfera.

Izvor: naslovi.net

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs