Hrana koju svakodnevno možemo videti u prodavnicama najčešće je industrijski prerađena, što znači da je koncetrovana i prepuna određenih aditiva. Konzumiranjem ovakve hrane nakon nekoliko godina može da izazove negatvine posledice po zdravlje čoveka.
Skoro sva industrijska obrađena hrana je prepuna aditiva. Smatra se da prosečan gradski stanovnik od 100 odsto hrane koju konzumira dnevno, 75 odsto konzumira industrijski prerađenu hranu. Ukoliko se ne vodi računa na godišnjem nivou možemo kroz hranu uneti i do pet koligorama aditiva.
Svake godine 16. oktobra obeležava se Svetski dan hrane, a jedna od ključnih poruka ove godine je rešavanje problema bezbednosti hrane, kao i organizovanje raznih akcija kako bi se rešio problem ishrane kod ljudi.
Ono što se nalazi u hrani, a može da naruši naše zdravlje jesu pesticidi, genetski modifikovani organizmi i prehrambreni aditivi.
PESTICIDI
Pesticidi su proizvodi hemijskog ili bioloskog porekla namenjeni zaštiti biljaka. Da bi profit određenih poljoprivrednih industrija bio veći upotrebljavaju se zaštitna sredstva, a to su najčešće hemikalije da bi se biljke zaštiile od korova, bolesti i štetnih insekata, a glavni cilj je povećanje prinosa.
Sa stanovišta zaštite ljudi, psticide možemo podeliti na bezopasne, opasne i vrlo opasne. Njihova mana je kumulativno dejstvo. Ukoliko često konzumiramo prskano voće i povrće, mi u organizam unosimo određenu količinu hemikalija koje neće odmah pokazi akutno trovanje, ali za deset godina može da naruši zdravlje čoveka. Kumulativno dejstvo konzumiranja hrane koja je prskana pesticidima kod čoveka dovodi do nervnog poremećaja, narušavnja funkcionisanja bubrega, jetre, respiratornog sistema, pojava kancera…
U poslednjih 50 godina pesticidi i veštačka đubriva su najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Godine 1939. bilo je zabeleženo samo 39 pesticida u celom svetu. Poljoprivrednici godišnje upotrebe oko 1,8 milijardi kg pesticida. Danas je registrovano oko 22.000 različitih vrsta hemijskih zagađivača planete. Jedan od njih je DDP (dihlor- difenil- tihloretan), koji je zabranjen 1970. godine u celom svetu. Reč je o insekticidu koji na biljke deluje kao kontaktni otrov, ali se taloži i u mišićima i kostima kod ljudi.
Specijalista interne medicine Ljiljana Bajić Bibić smatra da je problem kod naših poljoprivrednika nedovoljna obaveštenost o načinu na koji se koriste pesticidi, kao i laka dostupnost ovih hemikalija u poljoprivrednim apotekama.
– Poljoprivrednici kupe te hemikalije, ali se postavlja pitanje da li on pročita deklaraciju, uputstvo za upotrebu. Tu se javlja neadekvatna zaštita primene ovih pesticida tako da na Institutu za detoksikologiju WMA neretko imamo pacijente tj. proizvođače koji su to prskali, ali nisu stavili masku ili su otprilike razrađivali koncetraciju, rekla je Bajić Bibić na predavanju „Da li znate šta jedete?“, održanom u petak u Zepter Hotelu u Beogradu, u organizaciji Obrazovne televizije-eduTV, Zepter Hotela i firme Nutri Bios.
Negativne posledice upotrebe pesticida je zagađenje zemlje, površinskih i podzemnih vodenih tokova i kompletan štetni uticaj na biljni i životinjski svet.
GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI
GMO je biljni ili životnjiski organizam kojem su pri uzgoju, metodom genetskog inženjeringa, uneti geni nekog drugog organizma.
Glavni cilj je veći prinos, tako da je proizvodnja ovakve hrane usresređena najviše na useve koji donose profit. Najčešće modifikovani organizmi su soja, kukuruz, uljana repa, paradajz, krompir i pamuk. Godine 1994. je proizvedena prva genetski modifikovana biljka, a to je paradajz.
Biljka ovakog sastava u sebi sadrži gen koji je otrov za insekte koji uništavaju useve, ali problem je što takva biljka sadrži i gen koji ubija pčele i leptire, čime se narušava ekološki sistem.
Još jedan problem kod ovakve hrane je, što je seme patentirano na ovaj način u vlasništvu firmi koje rade genetski inženjering. To znači da će poljoprivrednik morati svaki put da kupuje od tih korporacija seme GM hrane.
GM seme doneseno vetrom na Šmajserovu njivu
Godine 1998. kod kanadskog farmera Persi Šmajsera na njivi, pronađena je uljana repica iako je on nikada nije kupio od kompanije koja se bavila genetskim inženjeringom. Šmajser je odbio da se nagodi sa kompanijom i prizna da je namerno i bespravno posejao seme, tvrdeći da je GM seme verovatno doneseno vetrom ili se nekim drugim putem našlo na njegovoj njivi. Nakon nekoliko godina suđenja sa moćnom kompanijom slučaj dospeva pred kanadski Vrhovni sud koji odlučuje u korist kompanije.
Foto: Sandra Mijatović