Home / FOTO RAZGLEDNICA / Dan kada je umro poslednji srpski car

Dan kada je umro poslednji srpski car

Prema crkvenom kalendaru danas se obeležava godišnjica smrti cara Uroša Nejakog, poslednjeg srpskog cara, sina cara Dušana.

Poslednji vladar loze Nemanjića, car Stefan Uroš V rođen je 1337. godine. Ubrzo nakon smrti njegovog oca, cara Dušana, mladi, devetnaestogodišnji Uroš krunisan je za cara. Što zbog istorijskih okolnosti, što zbog karakternih crta, vladavina mladog cara bila je u svakom pogledu potpuno suprotna od vladavine njegovog oca.

Snažna ličnost cara Dušana uspevala je da netrpeljivost među srpskom vlastelom održava da ne bukne, no nakon njegove smrti 20. decembra 1355. novostvorena vlastela koja je imala ogromne posede po Grčkoj počela je odmah da otkazuje poslušnost, da otcepljuje svoje posede od Srbije, a jedini element na koji se prestolonaslednik Uroš mogao osloniti bila je stara raška vlastela. Uz Uroša čak više nije bila ni njegova mati, carica Jelena, koja je požurila da ujaše u Ser i stavi ovu oblast pod svoju kontrolu.

Najbolje očuvani portret mladog vladara, u manastiru Pseči kod Krive Palanke, pokazuje mladog, krupnog čoveka, lepog izgleda i riđe brade. U kasnijim letopisima o njemu su ostali zapisi da je bio krasan izgledom, ali ne i razumom i da je slušao savete mladih, a ne starijih, a Konstantin Janičar ga je čak nazvao i Uroš Ludi.

U narodu je kasnije stvorena legenda o njemu kao o “nejakom” Urošu, koji je iza oca ostao “dete u kolevci od četrest dana”, a tako je bilo i u crkvi koja ga je proglasila za svetitelja. Glavna krivica za njegovo stradanje i deobu carstva bačena je na braću Mrnjavčeviće i vlastelu koja se naglo obogatila u prethodnim ratovima i pljačkama.

U svakom slučaju, činjenica je novi srpski car nije uspevao da zaštiti državu ni od spoljašnjih napada, a ni od unutrašnjih razaranja. Najozbiljniji protivnik bio mu je Simeon Nemanjić, Dušanov polubrat. I pored toga što je sva srpska vlastela i crkva stala uz cara Uroša, Simeon, vojno daleko snažniji, proglasio je sebe carem i zavladao Epirom i Tesalijom, što je za posledicu imalo cepanje srpske države na dva carstva- Uroševo i Simeonovo.

U takvom rasulu odigrala se Marička bitka između turske i srpske vojske, gde je Srbija teško poražena, a braća Mrnjavčević poginula. Dva meseca kasnije, preminuo je i car Uroš u svojoj 33. godini.

Hroničari onog doba pišu: “Njegovom smrću skonča se Carstvo srpsko, jer on beše sedmi i poslednji vladar iz roda Nemanjina.“

Kasnije se narodom pronela priča, pretpostavlja se u vezi sa poznatim i popularnim pričanjima iz romana o Tristanu, da je kralj Vukašin lišio cara ne samo prestola nego i života. A ubio ga je, govorila su najrasprostranjenija pričanja i narodne pesme, u lovu, na vodi, kad se car sagao da se osveži.

Naša crkva je, na osnovu tog predanja, oglasila Uroša za mučenika.

Uroš Nejaki umro je 2. decembra po starom, a 15. po novom kalendaru 1371. godine , kao poslednji srpski car. Za svetitelja je proglašen nakon 211 godina od svoje smrti, a njegove mošti se nalaze u fruškogorskom manastiru Novi Jazak.

Uros_i_vukasin

Car Uroš i kralj Vukašin

Izvor:opanak.net

Podeli članak

Komentari