Home / FOTO RAZGLEDNICA / Cena i grad „beru“ srpske maline

Cena i grad „beru“ srpske maline

Zašto je stanje u malinjacima loše i zašto je ova godina prekretnica u daljoj proizvodnji ovog voća. Sa neizvesnom otkupnom cenom uzgajivači ne mogu da podignu mreže i osiguraju malinjake.

Početna otkupna cena malina u Srbiji ove godine će, kako saznaju „Novosti“, biti oko 100 dinara, na šta malinari odgovaraju da maline neće ni brati, jer nemaju računa.

 – Iako je ostalo još malo vremena do početka berbe, mi nemamo predstavu o tome kolika će biti otkupna cena. To je izuzetno loša stvar – rekao nam je Miodrag Bogdanović, predsednik Udruženja malinara „Vilamet“ iz Ivanjice.

PROČITAJTE JOŠ: Maline iz Srbije bez premca u svetu

Ističe da bi država trebalo da malinarima nadomesti štetu koju su pretrpeli usled grada. Šteta je pre tri godine dostigla sumu od 660 miliona dinara u ivanjičkom kraju, a proizvođači su dobili svega dva odsto od nastale štete, što je, prema njegovoj oceni, sramno.

PROČITAJTE JOŠ: Malinari prijavljuju štetu, a strahuju od prevare

Očigledno je da je proizvodnja malina u Srbiji u krizi, a od ovogodišnje otkupne cene, umnogome će zavisiti i sudbina srpske maline, koja je među najkvalitetnijima u svetu. Udruženja malinara ističu da će, zbog loših vremenskih uslova, rod biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, kada je bio svega 50.000 tona, dok bi u odnosu na površine pod zasadima „crvenog zlata“ ta brojka trebalo da premaši 100.000 tona. Poslednje nepogode su dodatno pogoršale situaciju i ugrozile ovogodišnju berbu u selima oko Arilja, Ivanjice i Guče.

– Stanje je sve lošije, a prinosi su sve manji. Sa neizvesnom cenom, s kojom se borimo svake godine, nemoguće je podići zaštitne mreže i osigurati malinjake. To je neisplativo. Recimo, pretprošle godine kilogram malina je koštao 230 dinara, a lane je, kada je bio manji prinos, cena bila svega 120 dinara. Taj apsurd ne može niko da objasni. Rešenje je u tome da država bude koordinator između proizvođača, hladnjačara i izvoznika i da se unapred sve dogovorimo. Jedino tako možemo da sačuvamo srpsku malinu i 250-300 miliona evra koji se sliju u budžet – kaže Miodrag Bogdanović.

ZAŠTITNA MREŽA I OSIGURANjE – EFIKASNOST protivgradne odbrane u zaštiti zasada malina i drugog voća je „podbacila“, pa su proizvođači u dilemi na koji način da odbrane svoje plantaže. Jedino sigurno rešenje je postavljanje protivgradnih mreža, što je dosta njih već i učinilo. Orijentaciona cena za postavljanje sistema pod mrežama za jedan hektar maline je16.000 evra. Olakšica je i što Ministarstvo poljoprivrede i veliki broj lokalnih samouprava vraćaju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima oko polovine investicije. Država i lokalne samouprave takođe vrše subvencionisanje osiguranja zasada kod osiguravajućih društava. Problem predstavlja to što posledice grada kod malina traju najmanje.

Dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku, ističe da se u pogledu stanja na tržištu može reći da plaćamo ceh za mnoge stvari koje smo činili, a i dalje činimo, u ovoj proizvodnji.

– Osnovni razlog lošije prodajne cene na inostranom tržištu je pad tražnje, a i mi sami, konstantnim isticanjem negativnosti u proizvodnji malina, utičemo na ovakvu situaciju – kazao je dr Leposavić.

Malinari su nezadovoljni odnosom države prema njima, jer, kako kažu, nemaju nikakvu zaštitu od otkupljivača koji diriguju cenu onako „kako im se ćefne“, a ne prema tržišnim pravilima.

– Neka država odredi da narednih deset godina cena bude, na primer, 1,7 evra. Na taj način će se stvoriti sigurnost i sigurna zarada, a proizvođači će moći da ulažu u svoje zasade i da ih zaštite, kada već to država ne može da učini – kaže Veljko Jovanović, malinar iz okoline Ivanjice. – Bezobrazluk hladnjačara i izvoznika ide dotle da oni čak uvoze poljske maline i potom ih prodaju kao naše, čime umanjuju kvalitet srpskog voća. Poznato je da je Srbija najveći izvoznik, ali, gle čuda, i najveći uvoznik malina.

Bez obzira na sve poteškoće, maline iz Srbije na svetskom tržištu važe kao standard za kvalitet u svim zemljama u kojima se ona proizvodi. Izvozom ovog voća naša zemlja ostvaruje neto devizni efekat iznad 90 procenata, čime se retko može pohvaliti bilo koja druga izvozna grana.

– Naša postojeća infrastruktura i standardi kvaliteta, uvedeni u proizvodnju i hladnjače, za mnoge zemlje u kojima se maline proizvode predstavljaju uzor kojem teže – navodi dr Leposavić. – Uvek postoje i kritične tačke na koje se mora obratiti posebna pažnja. U tom cilju su u okviru podrške Ministarstva poljoprivrede osposobljene referentne laboratorije za kontrolu prisustva pesticida i norovirusa, i u tom pogledu maline proizvedene i izvezene iz Srbije su mnogo bezbednije u odnosu na one iz većine drugih zemalja. Zbog svega, rešenje za postojeću situaciju treba tražiti u unapređenju dostignutih standarda, stalnoj i rigoroznoj kontroli proizvođača, prerađivača i izvoznika.

Izvor: novosti.rs

Podeli članak

Komentari