Home / FOTO RAZGLEDNICA / Bukovače donose brz i lak novac: U kućnim uslovima mesečna zarada i do 59.000 dinara

Bukovače donose brz i lak novac: U kućnim uslovima mesečna zarada i do 59.000 dinara

Užice/Čajetina – Proizvodnja pečuraka, konkretno bukovača, jeste biznis u kome je znanje primarna investicija. Uzgoj bukovače ne zahteva velika ulaganja, ona se otplate za par meseci, a opet jeftinija je od drugih vrsta i tako dostupnija kupcima. Ove gljive zahtevaju zdravu sredinu i ne podnose prskanje, a samo kap vode je pogubna za nju.

– Najisplativije je raditi kod kuće, u podrumu, štali, garaži. Nije posao od koga se možeš obogatiti, ali možeš pristojno da živiš – priča Blagoje Radišić, penzionisani vatrogasac iz Užica, koji se posvetio proizvodnji bukovače.

Kako je u Užicu vazduh zagađen, a to ova pečurka ne trpi, Radišić radi u zlatiborskom selu Tripkova. Na drvetu, panju, talogu od kafe, na raznim podlogama se uzgaja, a Blagoje to čini u džakovima sa čistom slamom.

– Punjenje vreća sistemom red slame, red semena je, ako se radi ručno, najteži posao, jer materijal treba gusto sabiti da bi džak bio idealne težine između 16 i 18 kilograma. Da bih olakšao sebi, napravio sam mašinu za sabijanje – kaže Radišić.

Džakovi se oko 20 dana, poređani tako da se ne dodiruju, drže u tamnoj prostoriji u kojoj se dozira provetravanje. Kad vreće pobele od žilica pečurki, sele se u drugu prostoriju i kače jedna iznad druge.

– Tu se svetlošću simulira smena dana i noći, pušta se svež vazduh, idealna temperatura je od 15 do 18 stepeni. Posle pet do sedam dana počinje da raste prvo kolo, a za branje treba sačekati još koji dan – objašnjava Radišić i dodaje da jedan proizvodni ciklus traje tri meseca, a potom se kače novi džakovi.

Srđan Lazić i Ana Cvetić iz Užica su letos eksperimentalno počeli da gaje bukovače u turi od oko sto džakova. Već u novembru su zakupili halu od 400 kvadrata na brdu Gornja Pora iznad užičke kotline.- Krenuli smo sa 250 džakova, a kako se tržište otvaralo, svake nedelje smo ubacivali po još toliko. U prvom kolu smo imali 2,7 kilograma po džaku, a od naredna dva očekujemo po pet kilograma. Sad imamo 1.050 vreća, a zaposlili smo i dva radnika – priča Srđan Lazić.

Ulaganje na 20 kvadrata 1.500 evra

Blagoje Radišić kaže da je za bukovaču, kao skroman porodični posao, potrebna prostorija od 20 kvadrata u koju može da stane 100 vreća. Od ove količine zaradi se mesečno 500 evra, a investirano se vrati za tri meseca.

– Ulaganje za ove uslove košta 1.500 evra. Tu podrazumevam mašine za seckanje i sabijanje slame, kazan za kuvanje slame, sistem za kačenje džakova, ventilator, aparat za vlaženje, žičani kavez u kome se slama kuva kao u fritezi i dizalicu za njega – priča on.

Izvor: Telegraf.rs/ Blic

Podeli članak

Komentari