Home / FOTO RAZGLEDNICA / „BOLJE DA SAM NA PLANINI NEGO DA MOLIM ZA PLATU“… KAKO JE MOMAK IZ ZAPADNE SRBIJE IZ KORENA PROMENIO SEBI ŽIVOT

„BOLJE DA SAM NA PLANINI NEGO DA MOLIM ZA PLATU“… KAKO JE MOMAK IZ ZAPADNE SRBIJE IZ KORENA PROMENIO SEBI ŽIVOT

Foto: D. Pantelić / Privatna arhivaRadovan obnovio pradedinu kolibu izgrađenu 1936.

Radovan Popović (36) iz sela Vrbić kod Krupnja odlučio je da živi u planini, na imanju svog pradede, bez struje i bilo kakvih drugih pomagala primerenih 21. veku.

 

Popeo se Radovan na vrh Miletine kose, na 920 metara nadmorske visine, založio ognjište u kolibi sazidanoj 1936. godine i počeo da gaji ovce. Sa svoje dve ruke obrađuje i 10 hektara zemlje, a svaka parcela je kao pod konac sređena, pokošena ili uzorana.

 

Radovan kaže da je sam odabrao svoj put, potpuno drugačiji od onoga kojim su krenuli njegovi vršnjaci, rešen da ispuni zavet predaka da se zemlja ne zapusti i ne zaraste u korov.

Radio sam u firmama,čekao da se gazda smiluje i isplati mi zarađeno

Foto: D. Pantelić / Privatna arhivaRadio sam u firmama,čekao da se gazda smiluje i isplati mi zarađeno

– Radio sam ja u nekim firmama, u Vojvodini, od jutra do mraka. Spavao sam u hladnim sobama i čekao kada će se gazde smilovati da mi isplate zarađeni novac. Dok su moji drugari krenuli nizvodno, iz sela ka gradu, tražeći lepši i lakši život, ja sam odlučio da krenem težim putem. Uzvodno, uzbrdo ka Vujičić vodama i kolibi svog pradede. Nisam se pokajao jer sad živim od svog rada i u svojoj slobodi – priča Radovan.

U selo nije silazio dve godine, a do Krupnja odlazi tri ili četiri puta godišnje da kupi namirnice i dopuni kredit za mobilni telefon, koji mu omogućava kontakt sa ostatkom sveta.

– Pošto ovde nema struje, kupio sam jednu malu solarnu ploču, koja mi je dovoljna da napunim baterije za mobilni i tranzistor i da uveče uključim jednu sijalicu, da ne sedim u mraku. Inače, ustajem u četiri, a ležem oko ponoći i ništa mi nije teško – priča Rade, o kojem i ljudi iz Krupnja imaju samo reči hvale. Kažu, retko ga viđaju, ali su svi oduševljeni njegovom hrabrošću da živi ovakvim životom.

Nekada je u blizini Radovanove kolibe bilo još desetak koliba u kojima su ljudi boravili od proleća do kasne jeseni, ali danas nema nikoga. On je sam i društvo su mu ptice, ovce i poneka divlja zver.

– Nije me strah, navikao sam. Sretao sam vuka, ali nije bilo problema. Srećom, nema ih mnogo. Brinem o svojih 60 ovaca, jaganjcima i to mi je zadovoljstvo. Ovde sam našao svoj mir i da mi je struje, da mogu kupatilo da sredim, jer vode imam sa izvorišta, sve bi mi bilo potaman – kaže Radovan.

Postao junak filma

Foto: D. Pantelić / Privatna arhiva

Dobrivoje i Dobrila Pantelić, autori velikog broja dokumentaraca iz ovog kraja, snimili su film o Radovanu, koji je posle emitovanja na lokalnim televizijama privukao veliku pažnju. – Odmah su nas pozvali dobrotvori spremni da pomognu Radovanu. Ali, on ne traži milostinju, čak se i ljuti ako mu neko ponudi pomoć. Dogovorili smo se da ono što su prikupili dobri ljudi prihvati kao novogodišnji poklon – priča Dobrivoje.

izvor:blic.rs/Slobodan Pajić

output_bkzdes

Podeli članak

Komentari