Home / BAJINOBAŠTANSKE VESTI / BAJINA BAŠTA – GRAD DOBRE DUŠE I LOŠIH PUTEVA

BAJINA BAŠTA – GRAD DOBRE DUŠE I LOŠIH PUTEVA

Bajina Bašta, grad u hladu džinovskih platana, u senci gromadnih planina, okupan bistrom i hladnom Drinom, grad Srba, grad velikih malih ljudi, moj grad.

Pamti istoriju dugu 5000 godina, od malog sela Pljeskovo, do današnje ušuškane varošice, preživeo je burna razdiranja srpske države. Ljubi se sa Republikom Srpskom i odaje osećaj gostoprimstva svakom putniku namerniku koji se slučajno ili namerno zadesi pod plavim nebom ovog zemaljskog raja. Petlovi kojih nemalo ima po starinskim dvoristima i danas, pevaju svoju pesmu i  zajedno sa crkvenim zvonima bude grad svako jutro. Dan počinje sa  kafom i obaveznom BB klekom. Čuje se uskoro i sve žustriji tempo Baštana koji hrle ka svojim poslovima, trbuhom za kruhom, ili pak onih malo mladjih sto jure za znanjem, ka skolama.

Kažu da spoznamo ljubav prema rodnom gradu, tek kad iz njega odemo. Istina je, nema veće topline oko srca nego kad prelaziš vujugave planinske puteve sa blagom mučninom u želucu izazvane domaćim putevima, a u podnožju ugledaš crvene krovove kuća kojima godine uzimaju danak i sve ti se čini da ti se osmehuju i kažu dobrodošla kući.

Dan je počeo, i gde krenuti, ka Drini, na Taru, kod Kikana na komplet lepinju ili ako je petak na pijacu? Oni stariji setno bi odgovorili da bi najradije kafu popili pred Restoranom Evropa, ali nega više nema. Nema više mnogo toga, nema fabrika, nema para, ali ostala je sreća i neka čudna nada i inat svojstveni našem narodu. Ne žali se tamo niko, svima je život kao med i mleko i ne priznaju koliko njih je u krevet leglo sa kamenom u želucu. 

Grad splavara nosi dugu tradiciju Drinske regate, nekada su planinskom lepoticom spuštali drvenu gradju, a sada jednom godišnje spušta se cela Evropa, zajedno sa trubama, roštiljem i rakijom. Manifestacija koja drži grad živim, pa se u julu osećate kao da je ceo svet tu. Ponosni ste jer imate šansu da pokažete koliko dobri domaćini možete biti. Smeh se čuje sa svih strana, a profit je najmanje bitan, tu ljudi odavno zaradjuju onoliko koliko im date, životna muka ih je naučila da više nema, pa su se navikli. 

Grad Bore i Miloša Milutinovića, Laneta Jovanovića, Svetislava Basare, grad Save Savanovića, Kremanskog pročanstva. Moj grad.

Ne bi slika bila potpuna, da bašta svakog kafića nije puna od jutra do sutra i tako u krug. Idilična slika siromašnog grada u kom ljudi nemaju posao i nemaju za hleb, ali obavezno imaju za bar tri kafe dnevno. Jer bogati su prijateljima, a dok se sa svakim vidite, dzep ostade šupalj, pa sutra ispočetka tražiš novi novi dinar ispod kreveta, kredenca ili gde već.

Leti grad dobija novo ruho, ima više stranaca nego lokalnog življa i svake godine ih je sve više, jer ko jednom dodje, uvek se ponovo vraća. Ponosni smo na Bašta fest -festival kratkog igranog filma, Drinsku regatu – jedinstvenu manifestaciju u Evropi, Kućicu na Drini sada već svetsku atrakciju, ponosni smo jedni  na druge, jer je jedino što je bitno da tog jula budemo „kuća“ celom svetu.  

Na svu lepotu kojom je Bog zasuo ovaj predeo, nadjoše se tu još dva veštačka jezera. Osetićete zimi miris dima i škripu snega pod čizmama, leti miris reke i malina, osetićete ljubav koja je neprestano u vazuhu. Reka Vrelo sa svojih 365 mestara isto toliko dana u godini ulepšava grad. Manastir Rača, zadužbina Kralja Dragutina iz trinaestog veka, upotpunjuje bajkovitu sliku nekadašnjeg račanskog sreza.

Jedina nesreća ovog grada je što svi na kraju odu, ipak nesreća je to cele zemlje, na kraju krajeva sjatićemo se svi u Beograd ili Novi Sad  i ostavićemo pustoš za sobom. A zbog čega? Nema lepših predela i nema boljih ljudi nego u Bajinoj Bašti.  Bašta je bajna, bašta je mašta. Ko nije bio, doći će, ko je već bio doći će svakako ponovo. 

Izvor:nedeljnik.rs/Piše: Milica Milovanovic

Podeli članak

Komentari