14.8 C
Uzice
мај 19, 2019
FOTO RAZGLEDNICA UŽIČKE VESTI

„Anđeli“ i umetnici u zajedničkom stvaralaštvu

Učenici Umetničke škole Užice radili su ovih dana na oslikavanju murala u prostorijama Udruženja mentalno nedovoljno razvijenih osoba “Anđeli” u Užicu, a finale njihovog rada, što je i bio jedan od ciljeva ovog poduhvata jeste zajednički rad sa članovima udruženja kojim mural dobija konačan izgled. Maturanti sa smera Konzervator kulturnih dobara, u sklopu svog redovnog nastavnog programa, oslikali su dva dela, dve nezavisne kompozicije na zidovima u unutrašnjem hodniku prostora koga pored Udruženja MNRO “Anđeli” koriste još dva udruženja osoba sa invaliditetom: Udruženje obolelih od multiple skleroze, i Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, u ulici Nikole Pašića 38. Oslikana su dva murala na dve zidne površine, a jedan zid su ostavili za zajedničku akciju sa članovima udruženja MNRO „Anđeli“ i Udruženja multiple skleroze koja je realizovana 13. maja u poslepodnevnim časovima. Pored zidnog slikarstva, maturanti su na središnji deo postavili obojene table od stiropora koje će ubuduće služiti kao izložbeni prostor za radove članova udruženja.

Ideja za realizaciju ove aktivnosti učenika potekla je, na višestruku korist, od profesorke  Marijane Todorović koja se nedavno , nekim drugim povodom, zatekla u ovom prostoru , i vođena sa više motiva dala predlog rukovodiocima svih udruženja koja ga koriste, da se ovaj hodnik oplemeni umetničkim delom.

-Umetnička škola Užice je, slobodno možemo reći- konstantno,s  obzirom na broj sličnih radova koji postoje u gradu, prisutna u javnom i institucionalnom životu ovog tipa. Od Dečijeg odeljena Opšte bolnice koje smo takođe oslikali na ovaj način, preko murala u OŠ “Nada Matić” gde je čak rađen i jedan maturski rad, do brojnih drugih zidnih površina koje smo uradili. Na ovaj način učenici stiču iskustvo u zidnom slikarstvu, a u sklopu svog redovnog programa obrazovanja, a s druge strane ovo je savršen način i za širu socijalizaciju učenika u smislu da se na ovaj način podstiče i svest o volonterizmu,  onom bitnom segmentu razmišljanja svakog umetnika: da svojim delom čini prilog dobrobiti okruženja.  U ovom slučaju posebno bih istakla činjenicu da je za bitno  i da se upoznaju sa problemima, načinom života, razmišljanja, potreba i mogućnosti osoba sa invaliditetom, njihovih roditelja i prijatelja, što je bitan segment ematije, one osobine koja treba da krasi svakog društveno biće.

Marijana je dodala da je ovaj rad za tim koji je realizovao mural bio i prvi konkretan susret sa problematikom osoba sa invaliditetom:

-Ne sumnjam da naši učenici znaju dosta toga o osoba sa invaliditetom, i preko medija, i iz priča iz škole ili iz grada, svakako da je to tema koja nije zanemarena u njihovoj komunikaciji, međutim, sada kada su na konkretnom primeru, u radu, u prilici da kroz realizaciju svojih umetničkih sklonosti i obrazovanja u prilici da praktično budu deo njihovog života, verujem da će sve to dobiti jednu drugačiju dimenziju.

Da je tako potvrdili su i učenici: Branko Ilić i Anđela Petrić , deo tima koji je radio mural. Oboje su, u ime svih rekli da im je ovo zaista prvi put da se na ovaj način suočavaju sa stvarnim životom osoba sa invaliditeom. Branko je rekao da je  “ svako zna da pojam osobe sa invaliditetom upućuje na fizičku ili mentalnu različitost u smislu zdravstvenog stanja” i da je sa takvim, opštim saznanjem i krenuo na ovaj zadatak.

-Nisam imao potpuno jasnu predstavu na početku rada ovde, šta zapravo, osim zdravstvenog problema koji osobe sa invaliditetom čini drugačijim od nas da očekujem. Računao sam na sopstvenu komunikativost, i otvorenost sa kojom nastupam prema svim ljudima koje srećem, mada sam imao i malu zadršku: šta ako reakcije ne budu iste. Međutim, nakon prvog susreta, sva ta rezerva je nestala: brzo smo se uklopili, i shvatio sam da je sve isto osim što ovim ljudima treba više pažnje u smislu da ih zdravsteno stanje onemogućava da rade sve isto što i mi, ali da su emocije potpuno iste.

Slično razmišlja i Anđela, i kaže da je na prilikom upoznavanja razmišljala šta da kaže, plašeći se da ne bude pogrešno shvaćena:

-Čini mi se da mi, u suštini ne shvatamo koliko smo privilegovani zdravljem. Osobe sa invaliditetom koje samo ovde upoznala, nemaju svo ono bogatstvo mogućnost koje mi imamo: od izbora škole, kasnije i izbora zanimanja, a na kraju: većina njih zbog zdravstvenih problema zavisi od drugih ljudi: roditelja, staratelja, za razliku od nas koji smo po tom pitanju apsolutno samostalni. Naravno da sam, nakon prvih susreta,  razmišljala i o tome kako mogu dosta toga da rade, ali ih retko gde viđamo, na konkretnim poslovima.

Utiske sa ovog  zadatka ovaj učenički tim poneće i dalje kroz život, budući da svi planiraju da nastave školovanje na umetničkim fakultetima. Kažu da su se potrudili da odgovore na postavljeni zadatak, budući da su s njim počel izradom skice za mural:

-Trudili smo se da osmislimo nešto veselo, dopadljivo :dovoljno dekorativno ali u onom umetničkom smislu, da ne budemo banalni, ali i da se ljudi koji ovde dolaze ne opterećuju razmišljanjem o simbolici i značenjima- kaže Anđela.

Pred socijalne komponente ovaj zadatak bio je i nova nastavna jedinica jer su se prvi put oprobali u zidnom slikarstvu. Utisak svih je da im zidno slikarstvo daje mnogo više slobode, najviše zbog formata.

-U školi smo  upućeni  u rad u malim formatima, tako da,  i tek kada smo stali pred površinu koju smo imali zadatak da oslikamo, nekako se cela percepcija prostora promenila. Na tako velikoj površini trebalo je izvesti kompoziciju, a da se ne pogreši- rekao je Branko.

Tanja Selaković, predsednik Udruženja MNRO “Anđeli” izrazila je veliku zahvalnost Umetničkoj školi Užice na ovom doprinosu:

-Svaka promena na bolje, makar u prostoru u kome radimo, a ovaj mural to jeste, čini da se i mi osećamo bolje. Drago mi je da i deca iz našeg udruženja svojim radom daju  doprinos, i sigurna  sam  da će oni biti najsrećniji. Ovde kod nas, u udruženjima koja koriste ove prostorije, je vrlo živo, pošto se svakodnevo odvija neka aktivnost: od kreativnih radionica različitog tipa koje se realizuju sa članovima udruženja, do toga da smo mi koji rukovodimo radom, prisutni ovde, zbog pružanja različitih usluga, gotovo ceo dan. Sređivanje ovog prostora, a u šta spada i oslikavanje murala, kasije nam je u planu da postavimo novi pod u hodniku, osvežiće na jedan način našu svakodnevnicu. Moram da kažem da se, sa obzirom da sam već deset godina aktivna u udruženju a i majka sam deteta, sada već punoletnog mladića sa Daunovim sindromom, osobe sa invaliditetom, a pričam o mentalno nedovoljno razvijenim osobama, nalaze u vrlo delikatnom položaju. Pod tim podrazumevam način života: to da su stalno upućeni na roditelje, staratelje, na iste prostore i rutine koje su sastavni deo svakodnevnice, pa tako svaka promena, kao što je ova, svakako doprinosi da se svi mi bolje osećamo. Pored izvesnog napretka u odnosu zajednice preme osobam sa invaliditetom čiji sam svedok svih ovih godina, većina toga što se tiče njihovog, ali i našeg, mislim na roditeljski i starateljski položaj, još uvek je nerešena. Trudimo se, različitim tipovima aktivnosti u okviru udruženja, utičemo da se to promeni, ali to je proces koji će još dugo trajati. Za sada, svako ovakvo druženje, svaki, ma  i najmanji pomak, nama donosi novo ohrabrenje i novu nadu da će se i suštinske stvari uskoro početi rešavati- kaže Tanja.

Izvor:pasaz.rs/Milunka Nikolić

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Park dečije radosti „Beli Jelen“ 1. juna vam poklanja preko 50 vrednih poklona

Oglasna Tabla

Nova pravila za zapošljavanje u javnom sektoru?

Oglasna Tabla

Mitrović Milan prvak Srbije u polumaratonu

Oglasna Tabla