Home / FOTO RAZGLEDNICA / AKADEMIK VIDOJKO JOVIĆ: OD MOKRE GORE NE BI OSTALO NIŠTA DA JE 2005. OTVOREN RUDNIK NIKLA, PRIČA JOŠ NIJE ZAVRŠENA

AKADEMIK VIDOJKO JOVIĆ: OD MOKRE GORE NE BI OSTALO NIŠTA DA JE 2005. OTVOREN RUDNIK NIKLA, PRIČA JOŠ NIJE ZAVRŠENA

djak

Od Mokre Gore danas ne bi ostalo ništa da je pre desetak godina dozvoljeno iskopavanje i eksploatacija nikla, rekao je Srni član Srpske akademije nauka i umetnosti SANU akademik Vidojko Jović.

Akademik Jović, koji je 2005. godine doprinio da Vlada Srbije povuče saglasnost datu britanskoj kompaniji „Juropijen nikl“ za istraživanje rude nikla na Mokroj Gori, ističe, međutim, da ta „priča izgleda nije završena“ iako se SANU vrlo jasno izjasnila o mogućim štetnim posljedicama.

„Ima još pokušaja. Sada se istražuje, to sam nedavno čuo, na Mokroj Gori, ali pod drugim nazivom. Kao ne istražuje se nikl, nego se istražuje gvožđe. Mislim da je to isto priča i za Vardište u Republici Srpskoj „, rekao je Jović.

On ističe da bi eksploatacija nikla u Srbiji ostavila dugoročne posljedice ne samo po životnu sredinu i zdravlje stanovništva, nego je i nedovoljno isplativ poduhvat.

„Ruda nikla u Srbiji i Republici Srpskoj je vrlo siromašna niklom, ona ima oko jedan odsto nikla, a 99 odsto je jalovina. Znači, zbog kile mesa ne treba klati bika“, ukazao je Jović.

Kako je objasnio, tehnološki postupak prerade ove rude je zasnovan na sumpornoj kiselini, „koja je velika pošast za životnu sredinu“.

„Znači imali biste jednu veliku količinu jalovine, odnosno otpada tretiranog sumpornom kiselinom. U kontaktu sa atmosferskim padavinama, to bi odlazilo u podzemne i površinske vode, uticalo na biljke i ljudsko zdravlje“, upozorio je je Jović.

On je naveo da će nikl biti uvijek aktuelan na svjetskom tržištu, jer postoji velika potreba za tim elementom, a rezerve su sve manje i manje.

„To je opasnost i ne treba se polakomiti. To je stvar koju ne vredi sada dirati, napravićemo veliku štetu, a nećemo imati veliku korist, jer je rudna renta u Srbiji samo tri odsto. Pitanje je koliko će lokalna samouprava da dobije od toga“, rekao je Jović.

Akademik Jovićo je cijenio da rudna nalazišta ne bi trebalo rasprodavati „budzašto“ i da treba sačekati budućnost u kojoj će nove generacije naći način na koji bi se iz rude nikla, mogli eksploatisati gvožđe, mangan i drugi elementi.

On je naveo da su nalazišta nikla u Srbiji na Mokroj Gori, u Lipovcu kod Topole i području između Ruđinaca i Veluća, iako ga u manjim količinama ima i na drugim mjestima, a u Republici Srpskoj oko Vardišta i Višegrada.

Izvor:iskra.co

cest

Pratite nas

Komentari