Home / FOTO RAZGLEDNICA / 23. APRILA IZLOŽBA O MITROPOLITU JOSIFU CVIJOVIĆU

23. APRILA IZLOŽBA O MITROPOLITU JOSIFU CVIJOVIĆU

CECA

U nedelju, 23. aprila, u Istorijskom arhivu Užice, trebala bi da bude otvorena izložba „Mitropolit Josif Cvijović – Duhovnik i ratnik“, koju bi trebalo da otvore vladika žički G. Justin i mr Radovan Pilipović, direktor Arhiva Srpske Pravoslavne Crkve.

Veliki prvosveštenik i vatreni srpski rodoljub, mitropolit Josif, svetla je figura ne samo Srpske Pra­voslavne Crkve, već i srpske istorije, u koju je ušao i pre 1912. godine, svojim četovanjem na tlu Južne Srbije. Njegovo čestito rodoljublje i arhijerejsko iskustvo izvuklo je lađu Srpske Pravoslavne Crkve iz bu­rnih i metežnih godina Drugog svetskog rata. Bio je dostojanstven pred okupatorom, odbivši u nekoliko navrata da donosi odluke na štetu srpskih crkve­nih i nacionalnih interesa.

Rođen je u selu Drežnik od oca Krste i majke Jelisavete. Osnovnu školu završio je u Požegi i šest razreda gimnazije u Užicu. Pravoslavnu bogosloviju je završio u Beogradu. Oženio se i rukopoložen je u čin đakona 15. septembra 1903, a u čin sveštenika 1. oktobra 1903. Bio je sveštenik u makoviškoj i zatim dragojevačkoj parohiji. Kada je ostao udovac zamonašio se 15. septembra 1913. u manastiru Rakovica. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i magistrirao tezom „Uloga srpskog sveštenstva u oslobađanju svoga naroda“. Po povratku iz Kijeva predavao je jedno vreme u Bogosloviji u Beogradu i rukovodio Monaškom školom u manastiru Rakovica.

Učestvovao je u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu gde je bio vojni sveštenik u četničkom odredu Vojvode Vuka. Poslat je u diplomatsku misiju u Bizerti, zatim u Rusiju, a od 1917. bio je rektor u Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji u Oksfordu gde je radio zajedno sa jeromonahom Nikolajem Velimirovićem. Po završetku rata postao je rektor Prizrenske bogoslovije i sa tog mesta je izabran 19. decembra 1920. za episkopa bitoljskog. U Bitolju je osnovao bogosloviju gde je predavao jeromonah, kasnije svetitelj, Jovan Šangajski. Godine 1931. ujedinjene su eparhije Ohridska i Bitoljska i sedište je postavljeno u Bitolj, a episkop objedinjene Ohridsko-bitoljske eparhije bio je dotadašnji episkop ohridski Nikolaj (Velimirović).

ANIMAL

Tokom 1930. i 1931. zajedno sa jeromonahom Justinom Popovićem poslat je u Prikarpatsku Rusiju koja je tada pripadala Čehoslovačkoj. Njihov zadatak je bio da pravoslavce koji su nasilno pounijaćeni vrate u pravoslavlje. Od 1596. godine, posle Brest-Litovske unije, poljski kralj Sigismund III i papa su nametali pravoslavnima uniju. Posle Prvog svetskog rata zahvaljujući demokratskom predsedniku Masariku njima je bio omogućen povratak u pravoslavlje.

Izabran je sa mesta episkopa bitoljskog za mitropolita skopskog i ustoličen u Skoplju 1. januara 1932. godine. U Skoplju je pokrenuo časopis „Hrišćansko delo“. U Skoplju se tada osniva Crkveni muzej Južne Srbije zaslugom Radoslava Grujića, kao i prva Galerija fresaka u tadašnjoj državi. Uz njegovu i zaslugu patrijarha Varnave dobrotvorka Persa Milenković se odlučila da podigne manastir Vavedenje u Beogradu. U svom rodnom selu Drežniku mitropolit Josif je podigao školu i crkvu.

Po izbijanju Drugog svetskog rata iz Skoplja su ga proterali Bugari 5. maja 1941. godine. Došao je u Beograd kada su već bili uhapšeni patrijarh Gavrilo i episkop žički Nikolaj. Okupljeni oko njega svi prisutni episkopi, niški Jovan, šabački Simeon, braničevski Venijamin, zvorničko-tuzlanski Nektarije, vikarni Arsenije i Valerijan, sastavili su Sinod koji je delovao u ratnim uslovima od 1941. do 1947. godine. Predsednik ovog Sinoda u odsustvu patrijarha bio je mitropolit skopski Josif.

Tokom rata organizovao je ekipu Srpske pravoslavne crkve koja je sarađivala sa Komesarijatom za izbeglice Tome Maksimovića. Posle Drugog svetskog rata Srpska pravoslavna crkva je ostala bez imanja i prihoda, pa je mitropolit Josif u zgradi Patrijaršije 1946. osnovao Zavod za izradu sveća. Rukovođenje Srpskom pravoslavnom crkvom preuzeo je patrijarh Gavrilo po povratku iz logora Dahau u Beograd 1946. godine. Mitropolit Josif je sa saradnicima napisao „Izveštaj Svetog Arhijerejskog Sinoda Svetom Arhijerejskom Saboru SPC o radu od 1941. do 1947. godine“, to je tekst na oko 500 kucanih strana koji svedoči o teškom ratnom periodu i koji je Sabor SPC 1947. usvojio.

Posle Drugog svetskog rata vlast mu nije dozvolila da se vrati u Skoplje i preuzme upravljanje svojom eparhijom. Nastanio se tada u Vranju da bi upravljao delom Skopske eparhije kome je Vranje pripadalo. Međutim i odatle je proteran. Bio je od aprila 1945. do novembra 1946. administrator Mitropolije crnogorsko-primorske. U drugoj polovini 1950. je uhapšen i držan u zatvoru bez suđenja, kasnije je pritvoren u manastiru Žiča. Posle puštanja na slobodu bio je skoro 18 meseci administrator Eparhije žičke u odsustvu vladike Nikolaja. Kada je oboleo živeo je u manastiru Vavedenje u Beogradu gde je i umro 3. jula 1957. godine. Sahranjen je u manastirskom dvorištu pored mitropolita zagrebačkog Dositeja.

cest

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs