Home / FOTO RAZGLEDNICA / 17 GODINA OD 5. OKTOBRA: Ovako je sve počelo, a šta danas kažu učesnici!

17 GODINA OD 5. OKTOBRA: Ovako je sve počelo, a šta danas kažu učesnici!

Posle višednevnih protesta širom Srbije, više stotina hiljada ljudi 5. oktobra 2000. izašlo je na ulice Beograda zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SR Jugoslavije. Tim demonstracijama, pre 17 godina, okončana je vladavina Slobodana Miloševića.

Petooktobarski protest u centru Beograda organizovan je pošto je izborna komisija osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ održanim 24. septembra 2000. godine. DOS je pozvao građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine i suprotstave izbornoj krađi, koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Miloševićevog režima.

Milošević je na izborima održanim 24. septembra izgubio od kandidata DOS-a i tadašnjeg lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

Na današnji dan, 5. oktobra, građani su u kolonama stigli iz svih krajeva Srbije i okupili se na plataou ispred tadašnje Savezne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine. Policijske blokade duž puta ka Beogradu na nekim mestima su probijane i buldožerima.

Policija je već u prepodnevnim satima upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo „otkazala poslušnost“, prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima.

Građanima se uveče istog dana sa terase Skupštine Beograda obratio Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici pobedu.

Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.

O petooktobarskim promenama mišljenja su podeljena, ali svi dele mišljenje da ovaj datum ima veliki značaj za Srbiju.

Bivši lider Demokratske stranke i predsednik Vlade Srbije od marta 2003. do marta 2004. godine Zoran Živković rekao je da Peti oktobar ima veliki značaj jer je, po njegovom mišljenju zaustavljeno divljanje političkog ludaka koji je uništavao Srbiju i ceo region. Živković smatra da da su se u prvih par godina nakon petookotobarske revolucije, hrabro i odlučno sprovodili ciljevi njenog nasleđa, ali da su „politički manekeni“, kako ih je nazvao, od 2004. do 2012. uspeli da iskompromituju svaki cilj Petog oktobra.

– Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine počela je kontrarevolucija. Politički manekeni jesu izigrali očekivanja građana, ali odgovornim smatram i sebe, kao i Zorana Đinđića. Naša je krivica što im se odlučnije nismo suprotstavili , što nismo ustanovili ustavni diskontinuitet te što već u decembru 2000. nismo raspisali izbore za ustavotvornu skupštinu – rekao je Živković, i dodaje da bi to dovelo do novog Ustava, kao i do političko-pravnog okvira za razvoj Srbije kao moderne, demokratske države, što bi značilo i lustraciju svih onih kojima su ruke bile krvave, a obraz prljav.

Velja Ilić, dugogodišnji postpetooktobarski ministar i predvodnik „juriša“ na zdanje Narodne skupštine, kaže da su tekovine Petog oktobra uvođenje demokratije u Srbiju, oslobađanje medija, demokratizacija izbornog procesa i najzad otvaranje Srbije ka svetu. On se priseća da je bilo predloga da se nekoliko stranaka bivše vlasti zabrani, ali se na kraju to nije desilo , te da kao rezultat, 17 godina kasnije, ponovo imamo JUL na vlasti.

– Peti oktobar ih, nažalost, nije dokrajčio. Ja sam, između ostalih, takođe jedan od krivaca za to, jer sam se posle pobede povukao u Čačak da budem gradonačelnik. Danas, pod ovom vlašću, vratili smo se godinama unazad. Nekad nisam mogao ni da zamislim da će neko u Srbiji glasati za listu Ramuša Haradinaja, niti da će na čelo Vlade stati osoba koja to ničim nije zaslužila, niti iko zna ko je ona uopšte – rekao je Ilić.

foto: Printscreen

Žarko Korać, prvi potpredsednik Vlade Zorana Đinđića, nije saglasan sa ocenom da je Peti oktobar „događaj propuštenih šansi“, jer je, kako kaže sama činjenica da se dogodio dokaz da u Srbiji postoji dovoljan broj ljudi koji odbacuju glavnu negativnu liniju srpske politike – stalno postavljanje pitanja granica i oružane sukobe kao dominantan način rešavanja etničkih problema.

– Neprekidno i psesivno krivljenje petooktobarskog događaja i kritikovanje ljudi koji su platili veliku cenu i izložili opasnosti sopstvene živote, po mom mišljenju je potpuno besmisleno. Srbija mora da se okrene budućnosti, a ne prošlosti. Postoji mnogo uzroka zašto je Peti oktobar samo delimično ispunio svoje ciljeve i zašto se nada posle nekoliko godina ugasila, ali je sigurno da to nije razlog zbog koga ljudi ovih godina glasaju za ljude protiv kojih su se borili – rekao je Korać.

Podeli članak

Komentari